Pravna kvalifikacija razbojništva izvršenog pretnjom upotrebe vatrenog oružja prema oštećenoj

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Vesna Šopić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i 3), člana 440. stav 2, člana 445. stav 4. i 5. Zakonika o krivičnom postupku i člana 54. stav 1. Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu ili prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmatrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa obrazloženjem da je nižestepenim presudama okrivljena oglašena krivom za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, iako se, po navodima branioca, u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu iznuda, budući da je okrivljena navela i uticala na oštećenu da joj preda novac bez fizičkog kontakta i bez upotrebe sile, da pištolj nije upotrebila jer nije ni postojao, već je samo postojala pretnja okrivljene da navodni pištolj postoji, pri čemu je osnovna razlika između krivičnog dela iznuda i krivičnog dela razbojništvo upravo način sticanja koristi, gde krivično delo razbojništvo podrazumeva direktnu krađu uz upotrebu sile, te kako je u ovom slučaju u pitanju samo pretnja, to se, po navodima iz zahteva, radi o krivičnom delu iznuda.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Članom 206. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) propisano je da krivično delo razbojništvo čini onaj ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Odredbom člana 214. Krivičnog zakonika u stavu 1. propisano je da krivično delo iznuda čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine.

S obzirom na napred navedeno, kod krivičnog dela razbojništvo, potrebno je da su kumulativno preduzete obe radnje, upotreba sile ili pretnje da će se neposredno napasti na život ili telo i oduzimanje tuđe pokretne stvari, pri čemu pretnja podrazumeva neposredno predstojeći napad na život i telo oštećenog, a koju pretnju žrtva shvata ozbiljno, a bez značaja je činjenica da li je izvršilac nameravao da pretnju ostvari, odnosno da li je uopšte objektivno bilo moguće ostvariti je (u ovom slučaju da li je okrivljena zapravo imala pištolj kod sebe). Za ovo krivično delo je karakteristično nastojanje da se neposredno oduzme tuđa pokretna stvar pasivnom subjektu, odnosno da se stvar pod uticajem sile ili pretnje da će se neposredno napasti na život ili telo, preda izvršiocu, neposredno, na mestu gde je primenjena sila ili takva pretnja te izvršilac upotrebom iste, savlađujući otpor pasivnog subjekta, izvrši oduzimanje stvari, jer pasivni subjekt pod neposrednim uticajem sile ili takve pretnje, nemajući drugi izbor, sam preda pokretnu stvar izvršiocu, zbog čega se suprotno navodima iz zahteva, u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu iznuda iz člana 214. KZ čiji su bitni elementi različiti od krivičnog dela razbojništva iz člana 206. KZ.

Imajući u vidu radnju izvršenja krivičnog dela razbojništva iz člana 206. KZ koje je okrivljenoj stavljeno na teret i za koje je osuđena, te činjenicu da je oštećenoj uputila pretnju rečima: „Daj pare! Daj pare odmah! Imam pištolj u torbi, nemoj da ga vadim! Iza mene stoji mafija! Dvojica me čekaju ispred vrata!“, koje reči pretnje imaju kvalitet da će se neposredno napasti na život ili telo i koju je oštećena ozbiljno shvatila i osetila strah, i bila ubeđena da okrivljena kod sebe poseduje vatreno oružje, usled čega joj je predala sav novac koji je imala u radnji, to se, i po oceni ovog suda, u radnjama okrivljene stiču svi bitni elementi krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom, a suprotni navodi branioca su, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona koju numeriše kao povredu člana 439. tačka 3) ZKP, a koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja ovako označene povrede, branilac ukazuje da je izrečena kazna okrivljenoj previsoko odmerena i da je povređen zakon iz člana 54. stav 1. Krivičnog zakonika, jer imajući u vidu priznanje okrivljene, držanje okrivljene posle učinjenog krivičnog dela, izraženo kajanje, njene lične i porodične prilike i činjenicu da nisu nastupile štetne posledice, svrha kažnjavanja mogla se postići i izricanjem blaže kazne, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ukazujući na učinjene povrede u pobijanim presudama, navodi i povrede zakona iz člana 440. stav 2. ZKP i člana 445. stav 4. i 5. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, kojom su propisani razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz čl. 440. ZKP, člana 441. stav 1. ZKP i člana 445. stav 4. i 5. ZKP, to je u ovim delovima zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene od strane Vrhovnog suda ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković