Odluka o pogrešnoj primeni propisa prilikom određivanja troškova branioca

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zašštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, adv. Kosti Daniloviću, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da je njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv koga je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Osnovano, Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim rešenjima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, u vezi člana 23. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, a u vezi člana 9. Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Naime, odlučujući o zahtevu branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, adv. Koste Danilovića za naknadu troškova krivičnog postupka, prvostepenim rešenjem utvrđeni su troškovi koje je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA, adv. Kosta Danilović imao u postupku pred Višim sudom u Beogradu u predmetu Kpo3 8/18 u iznosu od 160.765,00 dinara, a koje troškove krivičnog postupka se imaju isplatiti iz budžetskih sredstava suda u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti. U obrazloženju navedenog rešenja, navodi se da je zahtev za isplatu naknade i nagrade za odbranu branioca po službenoj dužnosti prihvaćen u iznosu od 160.765,00 dinara. Nadalje, se navodi da braniocu okrivljenog nisu priznati troškovi na ime razgledanja spisa, kao ni troškovi prevoza sopstvenim vozilom (već cena četiri povratne autobuske karte na relaciji ... – ... – ...), imajući u vidu da je članom 7. stav 1. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima predviđeno da se nadoknađuju troškovi putovanja najkraćim putem i najekonomičnijim sredstvom javnog prevoza, te da je članom 8. navedenog pravilnika, predviđeno da se putni troškovi nadoknađuju prema broju pređenih kilometara najkraćim putem tek ako sredstvo javnog prevoza ne postoji, ne saobraća u pogodno vreme ili iz drugih razloga nije dostupno, te s obzirom da takve razloge branilac po službenoj dužnosti, u podnetom zahtevu nije istakao, to je sud braniocu priznao samo deo zahteva za naknadu troškova i to u visini cene četiri povratne autobuske karte.

Drugostepeno veće Višeg suda u Beogradu je, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, odbio je žalbu kao neosnovanu i u obrazloženju rešenja naveo da je prvostepeni sud donoseći odluku o trošovima postupka, pravilno primenio odredbe Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, te da se navodima žalbe ne dovodi u pitanje zakonitost i pravilnost pobijane odluke.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka njegovog pokretanja do završetka, dok je stavom 2. tačka 7. navedenog člana predviđeno, da troškovi krivičnog postupka između ostalog obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 23. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima predviđeno je da se braniocu, punomoćniku koji je advokat i pravobraniocu troškovi nagrade određuju po Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Odredbom člana 9. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, između ostalog propisano je da za obavljanje poslova izvan sedišta advokatske kancelarije advokatu pripada naknada za prevoz i to za prevoz sopstvenim vozilom u visini od 30% od cene najkvalitenijeg benzina po pređenom kilometru.

Dakle, prilikom određivanja troškova prevoza postavljenog branioca, okrivljenom, prema odredbi člana 23. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima primenjuje se Tarifa o nagradama i naknadama za rad advokata i to član 9. Tarife, koju je u konkretnom slučaju trebalo primeniti.

U konkretnom slučaju, donošenjem pobijanih rešenja, pogrešno je primenjen Pravilnik o naknadi troškova u sudskom postupku i to odredba člana 7. i 8. Pravilnika umesto člana 9. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, pri čemu su u pobijanim rešenjima u pogledu troškova prevoza i primene propisa izostali razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja i nepravilno je primenjena odredba o naknadi troškova prevoza branioca, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 23. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, a u vezi člana 9. Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kao osnovan, i odlučio kao u izreci ove presude, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, tako što je ukinuo pobijana rešenja, kako bi prvostepeni sud prilikom ponovnog odlučivanja otklonio učinjenu povredu zakona imajući u vidu razloge iznete u ovoj presudi.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić