Odbačen zahtev branioca za zaštitu zakonitosti podnet u sopstvenom interesu

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da Republički javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti kako na štetu, tako i u korist okrivljenog, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP je propisano da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim (drugostepenim) sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Prema odredbi člana 71. tačka 5) ZKP branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni.

Kako su shodno citiranoj zakonskoj odredbi prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni, to dakle branilac okrivljenog ima pravo, ali i dužnost, da procesne radnje preduzima samo u korist okrivljenog, te je saglasno tome ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek podnese isključivo u korist okrivljenog, ukoliko je pravnosnažnom odlukom javnog tužioca ili suda učinjena povreda zakona navedena u članu 485. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog.

U konkretnom slučaju, podnosilac zahteva advokat Milan Martinović je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo jer je po njegovom mišljenju pravnosnažnim pobijanim rešenjima povređen zakon iz razloga što mu kao braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog nisu priznati svi troškovi koje je imao i koje je zahtevom za naknadu troškova krivičnog postupka tražio, pri čemu branilac u zahtevu ne ukazuje ni jednom rečju na koji način je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog AA, već zahtev podnosi u svoje ime i za svoj račun.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi članova 483. i 71. tačka 5) ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković