Odluka o troškovima postupka i nedozvoljenim razlozima u zahtevu za zaštitu zakonitosti

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog produženog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Bojane Blažić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 4K. 8/23 od 20.11.2024. godine i Višeg suda u Šapcu 1Kž1 51/25 od 31.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 02.09.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Bojane Blažić,, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici 4K. 8/23 od 20.11.2024. godine i Višeg suda u Šapcu 1Kž1 51/25 od 31.03.2025. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici 4K. 8/23 od 20.11.2024. godine okrivljena AA je oglašena krivom zbog izvšrenja produženog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. u vezi člana 61. KZ, izrečena joj je uslovna osuda i to tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP okrivljena AA je obavezana da ošećenom BB naknadi troškove krivičnog postupka koji su nastali pred OJT Loznica i Osnovnim sudom u Loznici o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, shodno članu 262. stav 2. ZKP. Na osnovu člana 264. stav 4. ZKP okrivljena je oslobođena plaćanja troškova paušala sudu.

Presudom Višeg suda u Šapcu 1Kž1 51/25 od 31.03.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i presuda Osnovnog suda u Loznici 4K. 8/23 od 20.11.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene AA - advokat Bojana Blažić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od odgovornosti za krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. KZ ili oslobodi od kazne u skladu sa zakonom ili ukine u celini drugostepenu presudu i naloži da se pred sudom drugog stepena otvori pretres, ali pred potpuno izmenjenim većem. Stavljen je i zahtev u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP navodima da je sud u pogledu odluke o troškovima povredio odredbu člana 264. stav 4. ZKP, jer je okrivljenu oslobodio samo od plaćanja troškova paušala, a istovremeno obavezao da oštećenom plati troškove postupka.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP, propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, u presudi izreći da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Odredbom člana 264. stav 4. ZKP propisano je da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) – 6) i tačka 9), kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog i lica koja je on dužan da izdržava, a ako se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima predsednik veća, odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem osloboditi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Oslobađanje okrivljenog od plaćanja troškova predviđeno u članu 264. stav 4. ZKP predstavlja izuzetak od pravila prema kojem se odluka o troškovima primarno zasniva na krivici za njihov nastanak. Okrivljeni se, zbog lošijeg materijalnog stanja oslobađa plaćanja troškova koji su prethodno isplaćeni iz sredstava organa postupka i koje treba vratiti budžetu, kao i plaćanja paušalnog iznosa. Pozivanjem na ovaj osnov, okrivljeni se ne može osloboditi plaćanja troškova koji ne idu u korist budžeta, već u korist trećih lica, poput troškova koji su načinjeni povodom nagrade i nužnih izdataka branioca, nužnih izdataka privatnog tužioca, oštećenog kao tužioca, oštećenog i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagrade i nužnih izdataka njihovih punomoćnika. U tom smislu kada sud okrivljenog oglasi krivim, nije ovlašćen da odluči da svi troškovi padnu na teret budžetskih sredstava, jer oni uključuju, pored ostalog, troškove postupka koje je imao oštećeni, a koje je kod donete osuđujuće presude dužan da snosi okrivljeni.

Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da se u konkretnom slučaju radi o troškovima oštećenog, koji su opredeljeni i precizirani u članu 261. stav 2. tačka 8) ZKP, to shodno citiranoj odredbi člana 264. stav 4. ZKP, ne predstavljaju troškove kojih se okrivljena može osloboditi.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljene u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje navodima da sud uopšte nije cenio da li je postupanje okrivljene bilo vođeno legitimnim razlozima i motivima koji su isključivali subjektivni element bića krivičnog dela, da sudovi nisu pravilno ispitali da li je radnja okrivljene bila preduzeta u uverenju da postupa u najboljem interesu deteta, da nisu utvrdili da li je okrivljena delovala sa umišljajem da spreči izvršenje pravnosnažne sudske odluke Osnovnog suda u Loznici P2 135/17 kojom je uređen način održavanja ličnih odnosa maloletne VV sa njenim ocem, da sud nije uzeo u obzir dokaze i iskaze svedoka koji idu u korist okrivljene, niti su pobijanim presudama ispitane sve okolnosti od značaja za postojanje protivpravnosti kao nužnog objektivnog elementa ovog krivičnog dela.

Pored iznetog branilac navodi i da su pobijanim presudama učinjene povrede zakona iz člana 58. stav 1. i 2. KZ i člana 191. stav 5. KZ.

Činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 58. stav 1. i 2. KZ i 191. stav 5. KZ, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Bojane Blažić, u navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković