Odbačeni zahtevi za zaštitu zakonitosti zbog neblagovremenosti i nedozvoljenosti

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog AA, advokat Novak Roganović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da navedene presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje;

-okrivljeni AA, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 7), tačka 8) i stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da navedene presude preinači tako što će ga osloboditi od optužbe za predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP, održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev branioca okrivljenog AA je neblagovremen, a zahtev okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog taksativno navedenih povreda tog zakonika učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Ovaj rok važi i za branioca okrivljenog s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni.

S obzirom na to da iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni AA, drugostepenu presudu primio dana 24.04.2018. godine, a da je njegov branilac advokat Novak Roganović, zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih presuda podneo preko pošte dana 25.05.2018. godine, dakle po proteku zakonom propisanog roka iz člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio neblagovremenim.

Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog Vrhovni kasacioni sud je našao da je isti nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a članom 483. stav 3. ZKP, predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, ali to može učiniti samo preko branioca.

Kako je u konkretnom slučaju okrivljeni AA, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo lično, a ne preko branioca, to je zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 1) i tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                                                                          Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić