Odbačen zahtev protiv rešenja o pritvoru zbog nedozvoljenih razloga i nedostatka sadržine

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi je pogrešno primenjen član 211. stav 1. tačka 3) ZKP jer je sud nije pojasnio specifičnu opasnost niti zašto druge mere ne bi bile dovoljne. Pored navednog, zahtevom se ističe da je sud propustio da utvrdi tačno vreme kada je okrivljeni izašao na slobodu jer ako je prošlo znatno vreme bez ponavljanja krivičnog dela, dve godine u konkretnom slučaju, onda ne postoji tvrdnja da sada postoji neposredna opasnost od ponovnog dela u kratkom roku, na koji način se suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje. Takođe, zahtevom se ukazuje i na povredu člana 16. ZKP jer sud nije savesno razmatrao sve okolnosti koje su od značaja za okrivljenog, kako povoljne, tako i nepovoljne. Branilac u zahtevu navodi i da pobijanim odlukama nedostaje obrazloženje o bitnim činjenicama, kao i da su navodi o bitnim činjenicama protivurečni ili nepotpuni, na koji način se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe povredu člana 5. i 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima kao i povredu član 27. i član 32. Ustava Republike Srbije, čime u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i 484. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Miloševića odbacio.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Gordana Kojić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković