Odluka Vrhovnog suda o pranju novca i zakonitosti iskaza policije

Istom presudom na osnovu člana 245. stav 7. KZ u vezi člana 87. KZ od okrivljenog je oduzet novac u iznosu od 265.090,00 eura, kao predmet izvršenja krivičnog dela, koji će se nakon pravnosnažnosti presude dostaviti Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom. Pored toga, istom presudom, na osnovu člana 87. KZ prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i sredstava upotrebljenih za izvršenje krivičnog dela, navedenih u izreci presude, a koji će se nakon pravnosnažnosti presude dostaviti Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.

Prema okrivljenom je na osnovu člana 88. KZ izrečena mera bezbednosti proterivanja stranaca iz zemlje, pa je okrivljeni proteran sa teritorije Republike Srbije na period od deset godina od dana pravnosnažnosti presude, a vreme provedeno na izdržavanju kazne ne uračunava se u vreme trajanja izrečene mere.

Istom presudom, na osnovu člana 264. stav 1. ZKP i 261. stav 1. tačka 3.,7. i 9. ZKP obavezan je okrivljeni da naknadi troškove krivičnog postupka VJT u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i to na ime fizičko – hemijskog veštačenja u iznosu od 15.900,00 dinara i troškova branioca po službenoj dužnosti adv. Maksimović Biljane u iznosu od 186.750,00 dinara, odnosno ukupno u iznosu od 202.650,00 dinara, kao i Višem sudu u Novom Sadu na ime troškova za pristup veštaka Ise Marića na glavni pretres dana 10.01.2025. godine u iznosu od 12.657,84 dinara i troškove dovođenja okrivljenog iz Okružnog zatvora u Novom Sadu, o čijoj visini će odlučiti posebnim rešenjem, kao i na ime sudskog paušala iznos od 10.000,00 dinara, u roku od 30 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 201/25 od 10.04.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe VJT u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i branilaca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokat Milan Latinović i advokat Milan Ranković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a advokat Milan Ranković i zbog povrede odredaba člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podnete zahteve, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok su u preostalom delu nedozvoljeni.

Branioci okrivljenog u oba zahteva za zaštitu zakonitosti ističu iste povrede i obrazlažu istim razlozima, te tako ističući bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navode da se presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ovog zakona ne mogu zasnivati. Kao nezakonite dokaze odbrana označava iskaze svedoka, policijskih službenika granične policije i to BB, VV i GG, koji se u svojim iskazima na glavnom pretresu izjašnjavaju na okolnosti razgovora koji su vodili sa okrivljenim AA i to prilikom preduzimanja službenih radnji, odnosno iznose ono što su saznali od okrivljenog pre nego što je krivični postupak pokrenut. Sama sadržina razgovora policijskih službenika sa okrivljenim je prikazana kao svedočenje trojice policijskih službenika. Imajući navedeno u vidu, a posebno činjenicu da se svedoci – policijski službenici u svojim iskazima isključivo pozivaju na ono što im je kritičnom prilikom na licu mesta rekao okrivljeni, te da se svedočenje policijskih službenika ne može zasnivati na sadržaju obaveštenja koji su dobili u razgovoru sa okrivljenim, to iskazi svedoka policijskih službenika predstavljaju nezakonit dokaz.

Iz spisa predmeta Višeg suda u Novom Sadu Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 144/24 proizlazi da su se na zapisniku o glavnom pretresu dana 25.12.2024. godine svedoci – policijski službenici BB, VV i GG, prilikom ispitivanja pozvali na svoje iskaze date pred VJT u Novom Sadu Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kti Ko 12/24 od 09.04.2024. godine, kojom prilikom su se sva trojica policijskih službenika pozvala na ono što im je im je kritičnom prilikom na licu mesta rekao okrivljeni. Svedoci policijski službenici svoje iskaze zasnivaju pretežno na sadržaju obaveštenja koji su dobili u razgovoru sa okrivljenim.

Osnovano se podnetim zahtevima branilaca ističe da je u konkretnom slučaju postupljeno suprotno odredbama člana 288. stav 2. ZKP, jer je sud ispitao u svojstvu svedoka policijske službenike BB, VV i GG u vezi sa njihovim saslušanjem građanina AA, koji je naknadno stekao svojstvo okrivljenog, pa se njegova izjava, kao i saznanja policajaca do kojih su oni došli saslušanjem građanina ne mogu koristiti kao dokaz. Zbog toga su ovakvi njihovi iskazi, koje je sud izveo kao dokaz na glavnom pretresu, dokaz koji je suprotan odredbi člana 288. stav 2. ZKP, odnosno izričitoj zakonskoj zabrani saslušavanja građana u svojstvu okrivljenog, odnosno ispitivanja u svojstvu svedoka ili veštaka, nezakoniti dokaz.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, iako se radi o nezakonito pribavljenom dokazu, nižestepenim presudama nije učinjena apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, budući da ova procesna povreda ne dovodi do ukidanja presude (rešenja), ukoliko je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda (rešenje).

U konkretnom slučaju pravnosnažne presude se zasnivaju na dokazima izvedenim u toku postupka i to: zapisniku o izvršenoj carinskoj kontroli Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja, Odsek Novi Sad od 30.03.2024. godine, naredbi KPP Po4 57/24 od 30.03.2024. godine, zapisniku o pretresanju vozila UKP br 728/24 od 30.03.2024. godine, izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta broj KT 464- 50/2024 od 30.03.2024. godine, sa krim.tehničkom dokumentacijom, potvrdi o privremeno oduzetim predmetima broj 48/24 od 30.03.2024. godine, potvrdi o privremeno oduzetim predmetima broj 47/24 od 30.03.2024. godine, izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta OKP br. KT 447- 1126/24 od 31.03.2024. godine, sa fotodokumentacijom, potvrdi o privremeno oduzetim predmetima UKP broj 48/24 od 31.03.2024. godine, rezultatima pretrage aplikacije „Granica“ o evidentiranim ulascima i izlascima iz RS, zapisniku o veštačenju od 01.04.2024. godine, iskazu veštaka Ise Marića iz NCKF Novi Sad datom na glavnom pretresu dana 10.01.2025. godine, zapisniku o pretresanju opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi OKP broj 0255-2024 od 10.05.2024. godine, zapisniku o veštačenju mobilnih telefona i SIM kartica od 17.05.2024. godine sa USB sadržinom materijala koja je prevedena sa ukrajinskog na srpski jezik, odgovoru Generalnog tužilaštva Ukrajine od 25.07.2024. godine, ugovora o poklonu zaključenog između oca okrivljenog i okrivljenog, podacima dostavljenim od strane kancelarije generalnog tužioca Republike Ukrajine, odeljenja policije, državne poreske službe Ukrajine, mišljenja stručnog savetnika Zorić Vojkana od 05.01.2024. godine..., na osnovu kojih dokaza je očigledno da bi i bez iskaza svedoka – policijskih službenika BB, VV i GG, datih na zapisniku o glavnom pretresu dana 25.12.2024. godine, bila doneta ista presuda.

Osim toga, branilac okrivljenog AA, advokat Milan Ranković, ukazuje u svom zahtevu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodima da su nezakoniti dokazi: naredba Višeg suda u Novom Sadu Kppr Po4 57/24 od 30.03.2024. godine, zapisnik o pretresanju vozila osumnjičenog sačin od UKP 03.2.5.3 broj 728/24 od 30.03.2024. godine i potvrda o privremeno oduzetim predmetima UKP 46/24 od 30.03.2024. godine, koja je sačinjena kao posledica nezakonitog pretresa vozila.

S tim u vezi branilac okrivljenog ističe da je zapisnik o pretresanju vozila nezakonit dokaz jer je isti sačinjen suprotno odredbi člana 156. stav 1. ZKP, nakon što je granična policija zaustavila okrivljenog, pronašla predmete - novac i oduzela ih, a odredba člana 157. ZKP jasno propisuje šta sve mora biti uneto u zapisnik o pretresu, odnosno da se zapisnik mora sačiniti tako da se unese tačno mesto na kome su predmeti pronađeni. Iz ovako nezakonitog sprovedenog pretresanja vozila, proizlazi i nezakonitost potvrde o privremeno oduzetim predmetima.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po nalaženju ovog suda, u navedenom delu neosnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije dana 30.03.2024. godine, doneo naredbu Kppr. Po4.br. 57/24 da se izvrši pretres putničkog motornog vozila „Shevrolet Epica“ reg. oznaka ... koje koristi AA, na osnovu obrazloženog zahteva VJT u Novom Sadu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, a čije sprovođenje je povereno ovlašćenim službenim licima MUP RS, Direkcija policije, Uprave kriminalističke policije, Odeljenja za borbu protiv korupcije. Ova naredba doneta je u cilju pronalaska tragova i dokaza o izvršenju krivičnog dela iz člana 245. KZ, na osnovu člana 152. i 155. ZKP.

Iz zapisnika o pretresanju vozila MUP RS, Direkcija policije, UKP Odeljenja za borbu protiv korupcije broj 728/24 od 30.03.2024. godine, proizlazi da je isto preduzeto na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije koji je dana 30.03.2024. godine doneo naredbu Kppr. Po4.br. 57/24, da je naredba, na osnovu člana 156. stav 1., 4., 5. i 6. ZKP, pre početka pretresanja predata AA, uz poziv da dobrovoljno preda predmete, da isti nije zahtevao prisustvo advokata, da su prilikom pretresanja bila prisutna dva punoletna lica, DD i ĐĐ, kao svedoci pretresanja, da je isto započeto u 18,15 časova i dovršeno u 22,00 časa, da je izvršeno na putničkom motornom vozilu „Shevrolet Epica“ reg. oznaka ... i da je u zapisniku konstatovano šta je tom prilikom pronađeno i oduzeto: jedna kesa plave boje u kojoj se nalazi novac u iznosu od 80.000 evra u apoenima od 50 evra, kao i jedna platnena torba krem boje sa crnim šarama u kojoj se nalazi novac u iznosu od 185.090 evra u različitim apoenima, koji novac je prebrojan uz korišćenje zaštitnih rukavica na podlozi koja je prethodno dezinfikovana, što je sve navedeno u potvrdi o oduzetim predmetima, kao i da lica koja su prisustvovala pretresanju nisu imala primedbi, što je sve zapisnički konstatovano. Zapisnik je, pored ovlašćenog službenog lica, dva svedoka pretresa i zapisničara potpisao i držalac vozila - okrivljeni. O navedenim radnjama je sačinjena i kriminilastičko - tehnička fotodokumentacija od istog dana, kao i izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta.

Iz potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP RS, Direkcija policije, UKP Odeljenja za borbu protiv korupcije broj 03.2.5 broj 46/24 od 30.03.2024. godine proizlazi da je navedenog dana, na osnovu odredbe člana 147. ZKP, od lica AA) oduzeto i to: jedna najlon kesa plave boje u kojoj se nalazi novac u stranoj valuti od ukupno 80.000 evra i to 1600 novčanica u apoenu od 50 evra, navedenih serijskih brojeva, jedna platnena torba krem boje sa crnim šaram u kojoj se nalazi novac u iznosu od 185.090 evra i to u 540 novčanica u apoenima od 10 evra navedenih serijskih brojeva, kao i 2007 novčanica od 20 evra navedenih serijskih brojeva, 2789 novčanica od 50 evra i jedna novčanica od 100 evra, navedenih serijskih brojeva, sve ukupno 265.090 evra pronađenih u putničkom motornom vozilu „Shevrolet Epica“ reg. oznaka ..., a koju potvrdu je potpisao AA.

Odredbom člana 152. stav 1. ZKP propisano je da se pretresanje stana i drugih prostorija ili lica može preduzeti ako je verovatno da će se pretresanjem pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak. Stavom 2. istog člana je propisano da se pretresanje stana i drugih prostorija ili lica preduzima na osnovu naredbe suda ili izuzetno bez naredbe, na osnovu zakonskog ovlašćenja.

Odredbom člana 155. stav 1. ZKP propisano je da na obrazložen zahtev javnog tužioca pretresanje naređuje sud. Stavom 2. istog člana propisano je da pretresanje iz stava 1. ovog člana će započeti najkasnije u roku od osam dana od dana izdavanja naredbe. Ako ne započne u navedenom roku, pretresanje se ne može preduzeti i naredba će se vratiti sudu.

Odredbom člana 147. stav 1. ZKP propisano je da predmete koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, organ postupka će privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je u konkretnom slučaju naredbom sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije KPPr. Po4.br. 57/24 dana 30.03.2024. godine, naređen pretres putničkog motornog vozila „Shevrolet Epica“ reg. oznaka ... koje koristi AA, te sačinjena krim.tehnička dokumentacija i izdata potvrda o privremeno oduzetim predmetima, koji su nađeni u putničkom motornom vozilu, to je očigledno da je pretres izvršen u svemu u skladu sa odredbom člana 152. stav 1. i 2. ZKP.

Na osnovu izdate naredbe izvršeno je pretresanje putničkog motornog vozila „Shevrolet Epica“ reg. oznaka ... koje koristi AA, o čemu je sačinjen zapisnik MUP RS, Direkcija policije, UKP Odeljenja za borbu protiv korupcije broj 728/24 od 30.03.2024. godine, na koji način je postupljeno u skladu sa odredbom člana 155. stav 1. i 2. ZKP. I nakon toga sačinjena potvrda o privremeno oduzetim predmetima u skladu sa odredbom člana 147. stav 1. ZKP.

Sa svega izloženog, po oceni Vrhovnog suda, nižestepene presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kako to neosnovano ističe branilac okrivljenog, advokat Milan Ranković, jer su navedeni dokazi zakoniti i po načinu pribavljanja i po sadržini.

Pored toga branioci okrivljenog u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da u izreci presude nije opisana ni jedna radnja koja bi ukazivala na bilo kakav prenos imovine u smislu citirane zakonske odrebe iz člana 245. KZ, te da se u konkretnom slučaju može govoriti o carinskom prekršaju, jer okrivljeni nije prijavio novčane iznose carinskim organima prilikom vršenja granične kontrole. Takođe, branilac okrivljenog adv. Milan Ranković ističe da sud nije dokazao da predmetni novac potiče od trgovine narkoticima, da nije utvrđeno imovno stanje okrivljenog u skladu sa standardima Varšavske konvencije, kako bi sud mogao od okrivljenog da oduzme ovako stečenu imovinu.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog su ovom delu ocenjeni kao neosnovani.

Odredbom člana 245. stav 1. KZ propisano je da ko izvrši konverziju ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, u nameri da se prikrije ili lažno prikaže nezakonito poreklo imovine, ili prikrije ili lažno prikaže činjenice o imovini sa znanjem da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, ili stekne, drži ili koristi imovinu sa znanjem, u trenutku prijema, da ta imovina potiče od kriminalne delatnosti, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom, a stavom 2. istog člana propisano je da ako iznos novca ili imovine iz stava 1. ovog člana prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti proizilazi da je okrivljeni AA, u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela čije je izvršenje hteo, držao i izvršio prenos imovine – novca u ukupnom iznosu od 265.090,00 eura, što u dinarskoj protivvrednosti iznosi 31.052.642,60 dinara iz Republike Hrvatske u Republiku Srbiju, sa znanjem da ta imovina potiče iz kriminalne delatnosti, a u nameri da se prikrije nezakonito poreklo imovine, na taj način što je novac u ukupnom iznosu od 265.090,00 eura, sa tragovima kokaina i tetrahidrokanabinola (THC), preuzeo od njemu poznatog NN lica, da isti prenese kroz Republiku Srbiju, znajući da navedeni novac potiče od neovlašćenog prometa opojne droge kokain i tetrahidrokanabinola (THC), a da bi prikrio nezakonito poreklo istog, navedeni novac nije prijavio nadležnom carinskom organu na graničnom prelazu Batrovci, već je isti stavio u jednu PVC kesu i jednu platnenu torbu i isti sakrio u specijalno prepravljenom delu – bunkeru koji nije fabrički predviđen za putničko motorno vozilo marke „Shevrolet Epica“ ukrajinskih registarskih oznaka ... kojim je upravljao.

Po nalaženju Vrhovnog suda, imajući u vidu zakonski opis bitnih elemenata krivičnog dela pranje novca iz člana 245. stav 1. i 2. KZ, za postojanje ovog krivičnog dela nužno je i dovoljno da imovina (novac) potiče iz kriminalne delatnosti i da je okrivljeni u trenutku prijema novca to znao, što nedvosmisleno proizlazi iz načina prenošenja novca i ponašanja okrivljenog opisanih u izreci presude. Po nalaženju ovoga suda, za postojanje ovog krivičnog dela, osim saznanja okrivljenog da novac potiče iz kriminalne delatnosti, ne postoji obaveza opisivanja, utvrđivanja i preciziranja konkretnog krivičnog dela iz koga imovina vodi poreklo, već je samo potrebno utvrditi da postoji delatnost koja je jasno opredeljena kao nezakonita, a iz koje potiče predmetni novac (imovina). Navedeni stav proizlazi kako iz same zakonske odredbe člana 245. stav 1. Krivičnog zakonika tako i iz relevantinih međunarodnih izvora (Varšavska konvencija – Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma („Službeni glasnik RS“- Međunarodni ugovori br. 19/09) i praksa Evropskog suda za ljudska prava – Odluka ZCHUSCHEN protiv Belgije br. 23572/07 od 01.06.2017. godine.

Iz navedenih razloga, po nalaženju ovoga suda iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela pranje novca iz člana 245. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, a navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Navodi zahteva za zaštitu zakonitosti koji se odnose na činjenicu da je protiv okrivljenog trebalo voditi prekršajni postupak za carinski prekršaj, a ne za krivično delo, su stvar ocene organa gonjenja, u konkretnom slučaju Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu, pa se Vrhovni sud u ove navode nije upuštao.

Branioci okrivljenog u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu povrede odredbe člana 68. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 69. stav 1. tačka 1) ZKP, koje se odnose na pravo okrivljenog da na jeziku koji razume bude obavešten o razlozima hapšenja, kao i da tokom postupka prevodilac nije obezbeđen i nisu prevedeni svi pisani dokazi na jezik koji okrivljeni razume, pa u tom smislu advokat Milan Ranković ističe i povredu člana 11. stav 3. ZKP.

Takođe branilac okrivljenog, advokat Milan Ranković u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i povrede člana 83., 84.stav 2. ZKP i član 16. stav 5. ZKP i 10. ZKP. Pored toga branilac se bavi analizom iskaza policijskih službenika i onoga što je konstatovano u Zapisniku o o izvršenoj carinskoj kontroli, izvodeći sopstvene zaključke drugačije od onih koje su nižestepeni sudovi utvrdili u svojim odlukama, te ističe i ugovor o poklonu u odnosu na koji sud nije zauzeo jasan stav da li ga je cenio kao dokaz činjenice da okrivljeni ima imovinu koja iznosi oko 280 hiljada evra, na koji način osporava utvrđeno činjenično stanje, odnosno ističe povredu zakona iz člana 440. ZKP. Takođe, ističe i povredu odredbe člana 395. ZKP, navodima da je sud odbio dokazni predlog odbrane da se ispitaju svedoci koje je odbrana predlagala tokom postupka.

Međutim, povrede zakona iz člana 68. stav 1. tačka 1) ZKP, člana 69. stav 1. tačka 1) ZKP, člana11. stav 3. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i povrede člana 83., 84.stav 2. ZKP i član 16. stav 5. ZKP i 10. ZKP i člana 440. ZKP i 395. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković