Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog navodno nezakonitih dokaza

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Dubravke Damjanović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Nebojše Nikolova i dr, zbog krivičnog dela trgovina ljudima u saizvršilaštvu iz člana 388. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Nebojše Nikolova - advokata Miroslava Ristića i okrivljene Dragane Petrović – advokata Tamare Antić, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K br. 101/21 od 18.11.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 150/2023 od 30.05.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 17.10.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu branilaca okrivljenog Nebojše Nikolova - advokata Miroslava Ristića i okrivljene Dragane Petrović – advokata Tamare Antić, podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K br. 101/21 od 18.11.2022. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 150/2023 od 30.05.2023. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ODBACUJU kao nedozvoljeni.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu K br. 101/21 od 18.11.2022. godine godine, okrivljeni Nebojša Nikolov i okrivljena Dragana Petrović oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela trgovina ljudima u saizvršilaštvu iz člana 388. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 11 godina, u koje im je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 11.03.2021. godine, do upućivanja okrivljenih u ustanovu za izdržavanje krivičnih sankcija. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 150/2023 od 30.05.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Nišu, branioca okrivljenog Nebojše Nikolova, okrivljene Dragane Petrović i branioca okrivljene Dragane Petrović, a presuda Višeg suda u Nišu K br. 101/21 od 18.11.2022. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, podneli su branilac okrivljenog Nebojše Nikolova - advokat Miroslav Ristić i branilac okrivljene Dragane Petrović – advokat Tamara Antić, sa predlogom iste sadržine, da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1 150/2023 od 30.05.2023. godine i predmet vrati tom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u preostalom delu nedozvoljeni.

Branioci okrivljenih u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti, iako ne numerišu, ukazuju na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima identične sadržine. Naime, po stavu branilaca okrivljenih, mišljenje Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima od 20.05.2021. godine je nezakonit dokaz, obzirom da ne postoji naredba ni jednog organa da se obavi ova dokazna radnja.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog suda, izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se ne mogu prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP propisano je da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koje se utvrđuju u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima je kao nezavisna ustanova socijalne zaštite osnovan 13.04.2012. godine Odlukom Vlade Republike Srbije. Pre toga doneta je Uredba o mreži ustanova socijalne zaštite („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 16/2012 od 07.03.2012. godine) kojom je Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima definisan kao ustanova socijalne zaštite.

Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima kao ustanova socijalne zaštite vrši poslove identifikacije i obezbeđuje adekvatnu pomoć i podršku žrtvama trgovine ljudima u cilju njihovog oporavka i reintegracije.

Članom 9. Statuta Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima propisana je delatnost Centra za teritoriju Republike Srbije i pored ostalog, u stavu 1. tačka 1) propisano je da vrši procenu stanja, potreba, snaga i rizika žrtava trgovine ljudima i na osnovu pokazatelja koji ukazuju da je lice žrtva, identifikaciju, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima u domenu registrovane delatnosti, s ciljem obezbeđenja odgovarajuće pomoći i podrške kao i procenu i drugih značajnih osoba u njihovom okruženju.

Po nalaženju ovoga suda mišljenje Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima sačinjeno je od strane ovlašćene institucije koju osniva Republika Srbija – Vlada Republike Srbije i stručnog lica, u skladu sa Statutom Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima u Beogradu, a koje samo po sebi, niti po načinu pribavljanja nije u suprotnosti sa Zakonikom o krivičnom postupku. Pri tome, mišljenje Centra sačinjeno je u postupku identifikacije potencijalne žrtve trgovine ljudima.

Imajući u vidu da je predmetno mišljenje Centra za zaštitu trgovine ljudima sačinjeno od strane stručnog lica i u svemu prema pravilima struke i predstavlja ispravu izdatu od strane nadležnog državnog organa u zakonom propisanoj proceduri, koja je u smislu člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP podobna da se koristi u krivičnom postupku, to navedeni dokaz ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti, a posebno imajući u vidu ovlašćenja Centra u pogledu vršenja procene stanja, potreba, snaga i rizika žrtava trgovine ljudima, i na osnovu pokazatelja koji ukazuju da je lice žrtva i njegovu identifikaciju, u skladu sa zakonskim ovlašćenjima u domenu registrovane delatnosti.

Ujedno, Vrhovni sud ukazuje, a imajući u vidu sve napred navedeno, da je u konkretnom slučaju, u pitanju isprava koja je korišćena u krivičnom postuku, a ne nalaz i mišljenje sudskih veštaka, te shodno tome, nije ni bilo zakonskih uslova za određivanje veštačenja naredbom, u skladu sa odredbom člana 117. stav 1. ZKP.

Takođe, imajući u vidu stanje u spisima predmeta, organi Ministarstva unutrašnjih poslova, postupajući po zahtevima javnog tužioca za prikupljanje potrebnih obaveštenja, su vršili potrebne provere na terenu, a shodno instrukcijama u postupanju datim od strane tužilaštva, uključeni su bili i radnici Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima iz Beograda.

Shodno iznetom, Vrhovni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, da su pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu.

Navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, kojima u preostalom delu, ukazuju na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navode da se većina dokaza bazira na nezakonitim dokazima, a pored označenog mišljenja Centra i na izjašnjenjima oštećenog, koja ostali veštaci, a samim tim i sud koriste, te da je iskaz oštećenog sadržan u brojnim drugim dokazima, a što ih samim tim čini nezakonitim, nisu bili predmet ocene u ovom postupku, obzirom da branioci, ne navode razloge zbog čega smatraju da je iskaz oštećenog nezakonit dokaz, niti označavaju, koji su to drugi nezakoniti dokazi.

Pored iznetog, branioci okrivljenih u zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, navodima da je izreka odluke nerazumljiva i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da je sud svoju presudu obrazlagao tako što je samo taksativno pobrojao dokaze i odbio sve žalbe izjavljene protiv prvostepene presude, a te dokaze nije obrazlagao niti je utvrdio logičnu povezanosti istih, niti bilo kakvu drugu povezanost između njih.

U zahtevima za zaštitu zakonitosti se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, navodima da tužilaštvo nije pružilo dokaze, kojima se na nesumnjiv način utvrđuje da su okrivljeni u odnosu na navodnog oštećenog izvršili krivično delo, da nije pružen pouzdan dokaz vezan za vremenski period koji optužnica obuhvata, nije dostavljen dokaz o načinu navodnog izvršenja krivičnog dela, nije prezentovan način, na koji oštećeni primoravan ili prisiljavan da bude u ropskom odnosu, nije dokazan status oštećenog, te iznose svoju verziju događaja, a u vezi sa iznetim iznose i sopstvenu ocenu dokaza i to: odbrane okrivljenog, nalaza i mišljenja sudskog veštaka koji je obavio veštačenje oštećenog, odnosno nalaza i mišljenja sudskog veštaka za okrivljenu Draganu Petrović.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljene.

Sa iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bata Cvetković s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić