Zakonitost iskaza punomoćnika oštećenog kao svedoka u krivičnom postupku

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 244/21 od 19.04.2021. godine u stavu I izreke odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA - advokata Marka Đurića i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 36K.br.1749/19 od 20.11.2020. godine. U stavu II izreke presude odbačena je kao nedozvoljena žalba punomoćnika oštećenog Austrijskog penzijskog osiguranja „Pensionsversicherungsanstalt“ – Advokatske kancelarije Bogdanović.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Marko Đurić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud „usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 244/21 od 19.04.2021. godine, a preinači presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu 36K.br.1749/19 od 20.11.2020. godine tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na iskazu advokata Jelene Terzić Bogdanović datom u istrazi dana 31.01.2017. godine i na glavnom pretresu. Kao razlog nezakonitosti navedenog dokaza branilac okrivljene ističe da kako je advokat Jelena Terzić Bogdanović punomoćnik oštećenog u predmetnom krivičnom postupku, a ne predstavnik oštećenog kako to netačno navodi sud, to stoga, po stavu branioca, advokat Jelena Terzić Bogdanović nije mogla biti ispitana u svojstvu svedoka, obzirom da je odredbom člana 92. stav 2. ZKP propisano da se oštećeni, oštećeni kao tužilac ili privatni tužilac može ispitati kao svedok.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 91. ZKP je propisano da je svedok lice za koje je verovatno da će dati obaveštenja o krivičnom delu, učiniocu ili o drugim činjenicama koje se utvrđuju u postupku, dok je odredbom člana 92. stav 1. ZKP propisano da svako lice koje može da prenese svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja ima sposobnost svedočenja.

Imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe, to je sud advokata Jelenu Terzić Bogdanović, a koja je prilikom davanja svog iskaza prenela svoja saznanja vezana za kritični događaj, mogao da ispita u svojstvu svedoka i da njen iskaz koristi kao dokaz u predmetnom krivičnom postupku, pri čemu činjenica da li je svedok Jelena Terzić Bogdanović u konkretnom slučaju ispitana kao predstavnik oštećenog pravnog lica (kako to navodi prvostepeni sud u presudi) ili kao punomoćnik oštećenog pravnog lica (kako to navodi branilac okrivljene u podnetom zahtevu) nije od uticaja na ocenu zakonitosti njenog iskaza.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljene u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenoj, citirajući zakonski tekst iste. Međutim, branilac nepostojanje po njemu u radnjama okrivljene elemenata predmetnog krivičnog dela obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, iznošenjem sopstvenog činjeničnog zaključka da tokom postupka sud nije dokazao da je u konkretnom slučaju okrivljena imala dužnost da o činjenici smrti svoga supruga obavesti oštećeni austrijski penzioni fond ili lica zaposlena u banci, niti je prvostepeni sud utvrdio kojim tačno propisom je bila predviđena obaveza okrivljene na to činjenje.

Pored toga, branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva takođe dozvoljeno okrivljenoj, navođenjem da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 108. stav 2. i 3. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koja se ne može primeniti na konkretni slučaj. Međutim, branilac okrivljene svojim daljim navodima u zahtevu ovu povredu faktički obrazlaže tako što osporava i polemiše sa razlozima koje je drugostepeni sud dao u svojoj odluci vezano za postojanje u konkretnom slučaju dužnosti okrivljene da o činjenici smrti svoga supruga obavesti lica zaposlena u banci, ukazujući pri tome na protivrečnost i nejasnost datih razloga, a što bi po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljene u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razloge pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenoj, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova (povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP), odnosno na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP (povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP), a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenoj i njenom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Marka Đurića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić