Nedozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja o odbijanju ponavljanja postupka

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog A.M., zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi st. 1. i 2. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.M., advokata J.K., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Šidu Kv 144/2015 od 26.08.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1519/2015 od 22.09.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 08.12.2015. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.M., advokata J.K. podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Šidu Kv 144/2015 od 26.08.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1519/2015 od 22.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Šidu Kv 144/2015 od 26.08.2015. godine, odbijen je kao neosnovan zahtev okrivljenog A.M. za ponavljanje krivičnog postupka koji je pravnosnažno okončan presudom Osnovnog suda u Šidu K 34/2015 od 27.03.2015. godine, a kojom je ovaj okrivljeni zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi st. 1. i 2. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 15.12.2014. godine do 17.12.2014. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1519/2015 od 22.09.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog A.M. izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Šidu Kv 144/2015 od 26.08.2015. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog A.M., advokat J.K., zbog povrede odredbe člana 473. stav 1. tačka 6. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijana rešenja preinači tako što će dozvoliti ponavljanje krivičnog postupka u korist okrivljenog.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.M., advokata J.K. dostavio Republičkom javnom tužiocu u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.M., advokata J.K., je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Okrivljeni preko svog branioca kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu odredbe člana 473. stav 1. tačka 6. ZKP u vezi sa kojom navodi da je pogrešno stanovište nižestepenih sudova da činjenice da se zdravstveno stanje okrivljenog, koji je starije životne dobi pogoršalo u vidu obolevanja od dijabeta i nestabilnog krvnog pritiska, pogoršanja alchajmerove bolesti i stepena gluvoće od 49% nisu takve prirode i značaja da bi očigledno dovele do blažeg kažnjavanja u smislu dužine trajanja krivične sankcije koja se ogleda u lišenju slobode i načina izvršenja iste – u kućnim uslovima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz iznetih navoda proizlazi da se zahtevom polemiše sa ocenom navedenih činjenica od strane nižestepenih sudova u pogledu značaja istih za ponavljanje krivičnog postupka u korist okrivljenog koji je završen pravnosnažnom presudom.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu povrede iz člana 473. stav 1. tačka 6. ZKP, kao ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnom rešenju, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog A.M., ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                            Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                   Dragiša Đorđević,s.r.