Odluka Vrhovnog kasacionog suda o načelu ne bis in idem i zakonitosti dokaza

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Ćalović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, a zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) do 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude, i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, s tim da naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret, te odredi da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava ili državnog organa koji je inicirao i vodio krivični postupak, kao i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži ili prekine. Branilac je predložio i da ga Vrhovni kasacioni sud obavesti o sednici veća, ukoliko smatra da je njegovo prisustvo od značaja za donošenje odluke.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP).

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je ova krivičnopravna stvar već pravnosnažno presuđena, jer joj je prethodio disciplinski postupak protiv okrivljenog AA, u vezi sa istim događajem, a koji je sproveden od strane policijske uprave u Čačku, u kom postupku je utvrđena disciplinska odgovornost okrivljenog i u kome je istom izrečena disciplinska mera raspoređivanje na drugo radno mesto na kojem se obavljaju poslovi za koje je kao uslov propisana neposredno niža stručna sprema u trajanju od jedne godine, dakle u konkretnom slučaju su protiv okrivljenog vođena dva postupka za iste radnje, odnosno za isto ponašanje okrivljenog u istom vremenskom periodu, zbog čega branilac smatra da je time učinjena povreda procesnog načela ne bis in idem. Iznetim navodima zahteva se, po nalaženju ovog suda, pravnosnažne presude pobijaju zbog povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Naime, u konkretnom slučaju ne radi se o pravnosnažno presuđenoj stvari pa stoga vođenje krivičnog postupka nakon sprovedenog disciplinskog postupka protiv okrivljenog AA po nalaženju ovog suda, ne predstavlja povredu načela ne bis in idem.

Iz spisa predmeta proizilazi da je protiv okrivljenog AA vođen disciplinski postupak na osnovu Zakona o policiji i Uredbe o disciplinskoj odgovornosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova i to zbog teške povrede službene dužnosti iz člana 157. stav 1. tačka 14) (nezakonit, nesavestan, nemaran rad ili propuštanje radnje za koju je zaposleni ovlašćen, a koji su prouzrokovali ili su mogli da prouzrokuju štetu ili nezakonitost u radu) Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ broj 101/2005, 63/2009 i 92/11). U tom disciplinskom postupku, rešenjem ovlašćenog discpilinskog starešine Policijske uprave u Čačku, okrivljeni je oglašen odgovornim jer je utvrđeno da je učinio tešku povredu službene dužnosti iz člana 157. stav 1. tačka 14) Zakona o policiji, te mu je izrečena disciplinska mera iz člana 159. stav 1. tačka 2) Zakona o policiji – raspoređivanje na drugo radno mesto na kojem se obavljaju poslovi za koje je kao uslov propisana neposredno niža stručna sprema u trajanju od jedne godine. Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno dana 18.12.2013. godine.

Krivični postupak protiv okrivljenog AA vođen je po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Čačku Kt 73/13 od 21.01.2013. godine, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, a presudom Osnovnog suda u Čačku 1K 436/16 od 07.03.2017. godine, okrivljeni je za ovo kriično delo oglašen krivim i izrečena mu je uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo. Prvostepena presuda je potvrđena presudom Višeg suda u Čačku Kž 120/17 od 24.05.2017. godine.

Imajući u vidu napred navedeno, u konkretnom slučaju je nesporno da su protiv okrivljenog AA, povodom istog životnog događaja, vođena dva postupka i to disciplinski postupak koji je pokrenut pismenim zaključkom broj 116-5/13 od 15.01.2013. godine i okončan je rešenjem ovlašćenog disciplinskog starešine Policijske uprave u Čačku broj DS 116-5/13 od 18.12.2013. godine (pravnosnažno dana 18.12.2013. godine) u kome je utvrđena disciplinska odgovornost okrivljenog i krivični postupak, po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Čačku Kt 73/13 od 21.01.2013. godine, koji je okončan pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Čačku 1K 436/16 od 07.03.2017. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP kojim je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, propisano je da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Odredbom člana 159. Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ broj 101/2005, 63/2009 i 92/2011) je propisano da se za teške povrede službene dužnosti može izreći jedna od sledećih disciplinskih mera: 1) umanjene plate u iznosu od 20 do 40 odsto od mesečne plate zaposlenog u vremenu od jednog do tri meseca; 2) raspoređivanje na drugo radno mesto na kojem se obavljaju poslovi za koje je kao uslov propisana neposredno niža stručna sprema u trajanju od šest meseci do jedne godine; 3) uslovni prestanak radnog odnosa sa rokom proveravanja do godinu dana, kumulativno sa merom iz tačke 1) ili 2) ovog stava; 4) prestanak radnog odnosa.

Uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud Republike Srbije je postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li vođenje postupka protiv okrivljenog zbog dela koje proizilazi iz istih činjenica predstavlja povredu načela ne bis in idem, a ti kriterijumi su: 1) da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija u disciplinskom postupku po svojoj prirodi kaznenopravna; 2) da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem) i 3) da li je postojala dvostrukost postupka (bis).

Kod ispitivanja prvog uslova, neophodno je pre svega utvrditi da li se konkretan disciplinski postupak odnosi na takozvanu „krivičnu optužbu“ odnosno da li je disciplinska osuda po svojoj prirodi bila „krivična“. Navedeno se utvrđuje primenom tri kriterijuma koja su opšte poznata kao „merila Engel“ i koja su postavljena u utvrđenoj sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava (odluka Engel i drugi protiv Holandije od 08.06.1976. godine), a to su: 1) pravna kvalifikacija dela prema domaćem zakonodavstvu, 2) priroda dela koja podrazumeva dva kumulativna potkriterijuma – obim prekršene norme i svrhu kazne i 3) priroda i stepen težine kazne.

Kako je u konkretnom slučaju, okrivljenom AA, u disciplinskom postupku utvrđena disciplinska odgovornost, i kako je istom izrečena disciplinska mera, to ispunjenost ovog kriterijuma, zavisi od prirode izrečene disciplinske mere u konkretnom slučaju.

Primenjujući navedeni kriterijum na konkretni slučaj, Vrhovni kasacioni sud nalazi da vođenje disciplinskog postupka ne ispunjava kriterijum postupka po krivičnoj optužbi i to pre svega u pogledu kaznene prirode sankcije koja je po Zakonu o policiji izrečena okrivljenom. Ovo sa razloga jer je pravna priroda izrečene sankcije u disciplinskom postupku, statusnog odnosno radnopravnog karaktera, budući da se disciplinskim merama ograničavaju ili oduzimaju određena prava i položaj, odnosno svojstva zaposlenog, dakle sve propisane sankcije (pa i izrečena sankcija u konkretnom slučaju) vezane su za radnopravni status lica protiv koga se vodi disciplinski postupak, a svrhu sankcije moguće je ostvariti samo dok se to lice nalazi u radnom odnosu. Prestankom tog statusa, navedene sankcije gube svoju svrhu i ne mogu se izvršiti, pa je dakle priroda dela vezana za radno-pravni status izvršioca, a time i preventivna i represivna svrha propisanih sankcija.

Imajući u vidu napred navedeno, to bez obzira na činjenicu što je disciplinski, a zatim i krivični postupak vođen zbog događaja koji proizilazi iz istih činjenica, u konkretnom slučaju nije ispunjen kriterijum da su oba postupka vođena po „krivičnoj optužbi“, a što dalje znači da se ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, pa stoga okončanjem disciplinskog postupka, nisu postojale procesne smetnje, za vođenje protiv okrivljenog druge vrste postupka, povodom istog životnog događaja, u konkretnom slučaju krivičnog postupka pred civilnim sudom.

Stoga su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda, na štetu okrivljenog AA učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati. U tom smislu, kao nezakonite dokaze, branilac označava tonski snimak komunikacije koja je obavljena putem telefona i transkripte istih telefonskih razgovora za dan 26.12.2012. godine, ističući da se pomenuti dokazi zasnivaju na nezakonitom nadzoru i snimanju telefonskih i drugih razgovora, izvršenom suprotno tada važećim odredbama Zakonika o krivičnom postupku. U zahtevu se ukazuje da je krivično delo za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, izvršeno nakon donošenja naredbi istražnog sudije o nadzoru i snimanju telefonskih i drugih razgovora i komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičkim snimanjima i to za lice BB.

Iz spisa predmeta proizilazi da je po predlogu Višeg javnog tužioca u Čačku Str.pov. 17/12 od 20.09.2012. godine, doneta naredba istražnog sudije Višeg suda u Čačku Kri.pov. 157/12 od 20.09.2012. godine, kojom je naređen nadzor i snimanje telefonskih razgovora i komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja za lice BB zvani „...“ i to za telefonske brojeve koje koristi navedeno lice. Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da je po predlogu Višeg javnog tužioca u Čačku Str.pov. 17/12 od 22.10.2012. godine, doneta naredba istražnog sudije Višeg suda u Čačku Kri. pov. 157/12-4 od 23.10.2012. godine, kojom je naređen nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja za lice BB za telefonske brojeve koje koristi navedeno lice.

Odredbom člana 504e stav 1. ranije važećeg ZKP propisano je da na pismeni i obrazloženi predlog javnog tužioca istražni sudija može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koja postoje osnovi sumnje da je učinilo krivično delo iz člana 504a tog zakonika, ako se na drugi način ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi njihovo prikupljanje bilo znatno otežano. Stavom 2. tog člana, propisano je da se mere iz stava 1. izuzetno mogu odrediti i ako postoje osnovi sumnje da se priprema neko od krivičnih dela iz člana 504a tog zakonika, a okolnosti slučaja ukazuju da se na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati, ili bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost. U stavu 3. navedenog člana, propisano je da mere iz stava 1. određuje istražni sudija obrazloženom naredbom. U naredbi se navode podaci o licu prema kojem se mera primenjuje, osnovi sumnje, način sprovođenja, obim i trajanje mera.

Odredbom člana 504z stav 2. ranije važećeg ZKP, propisano je da istražni sudija može narediti da se snimci dobijeni upotrebom tehničkih sredstava u celini ili delimično prepišu i opišu, te da će istražni sudija dostaviti javnom tužiocu sav materijal dobijen sprovođenjem mera iz člana 504. stav 1. tog zakonika. Stavom 3. istog člana propisano je da ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od 6 meseci od dana kada se upoznao sa materijalom iz stava 2. navedenog člana ili ako izjavi da ga neće koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, istražni sudija će doneti rešenje o uništenju prikupljenog materijala. Stavom 4. istog člana je propisano da ako je u primeni mera iz člana 504e stav 1. ZKP postupljeno suprotno odredbama tog zakonika ili naredbi istražnog sudije, na prikupljenim podacima se ne može zasnivati sudska odluka.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, u konkretnom slučaju se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, materijal prikupljen primenom mere iz člana 504e stav 1. ranije važećeg ZKP -tonski snimak obavljenih telefonskih razgovora i transkripti tih telefonskih razgovora za dan 26.12.2012. godine, nisu mogli koristiti posredno kao dokazi u ovom krivičnom postupku, u odnosu na okrivljenog AA, s obzirom na to da je mera nadzora i snimanja telefonskih i drugih razlogovora i komunikacija, naredbama istražnog sudije Višeg suda u Čačku određena isključivo u odnosu na lice BB, i to za telefonske brojeve koje koristi navedeno lice, a ne u odnosu na okrivljenog AA, jer prema licu u odnosu na koga je istražni sudija doneo predmetne naredbe- BB (koji u ovom krivičnom postupku ima procesno svojstvo svedoka) u međuvremenu nije došlo do pokretanja bilo kakavog postupka u vezi sa primenom navedenih mera.

Međutim, po nalaženju ovog suda, s obzirom na druge dokaze, jer su nižestepeni sudovi činjenično stanje u predmetnom postupku utvrdili i na osnovu uvida u rešenje Osnovnog suda u Užicu K 501/12 od 14.12.2012. godine, kojim se produžava mera zabrane napuštanja stana ili mesta boravišta okrivljenom „VV“ iz ..., zatim uvida u orginalnu evidenciju Policijske uprave Čačak o meri javljanja za lice „VV“ i izveštaj Direkcije policije Uprave granične policije 03/10-5 broj 230-5558/14 od 28.04.2014. godine, te uvida u rešenje MUP-a o rasporedu policijskiog narednika prve klase AA od 04.06.2012. godine-to u konkretnom slučaju po oceni ovog suda, nije došlo do bitnih povreda odredaba krivičnog postupka u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je nužno ukidanje pravnosnažnih presuda. Naime, očigledno je da bi i bez tonskog snimka obavljenih telefonskih razgovora i transkripata tih razgovora za dan 26.12.2012. godine, bila donesena ista presuda.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u odnosu na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Nadalje, branilac ističe da je prema činjeničnom opisu krivičnog dela u pravnosnažnoj presudi, nejasno sa kojim stepenom krivice je predmetno krivično delo izvršeno, što prema oceni branioca, izreku pravnosnažne presude čini nerazumljivom. Iznetim navodima se, po nalaženju ovog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Pored toga, u zahtevu se ističe da pobijane presude nemaju razloga o odlučnim činjenicama u pogledu okolnosti da je u konkretnom slučaju reč o autentičnom tonskom zapisu, tj. da su glasovi na snimku autentični glasovima okrivljenog AA i svedoka BB. Takođe, u zahtevu branilac ukazuje i da je iz obrazloženja pravnosnažne presude ostalo nejasno najpre, da li je umišljaj okrivljenog bio usmeren na prekoračenje službenog položaja, zatim koje su to protivpravne radnje koje je okrivljeni preduzeo, kao i stepen krivice okrivljenog u odnosu na proizašlu posledicu. Uz to se, u zahtevu ističe i da pobijane presude nemaju razloga o odlučnim činjenicama u pogledu naročito olakšavajućih okolnosti, koje su od značaja za odmeravanje kazne. Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Takođe, u zahtevu se ističe i da je sud tokom postupka odbio predlog odbrane da se sasluša svedok BB, kojim navodima se, po nalaženju ovog suda, ukazuje na povredu člana 395. ZKP.

Pored toga, u zahtevu se ukazuje da je sud prilikom odmeravanja kazne, pogrešno ocenio značaj olakšavajućih okolnosti i da nijednu okolnost nije cenio kao naročito olakšavajuću-kojim navodima se, po nalaženju ovog suda, ukazuje na povredu člana 441. stav 1. ZKP.

Navodima zahteva da sud nije utvrdio, niti dokazao da su glasovi na snimku autentični glasovima okrivljenog AA i svedoka BB -ukazuje se da su pravnosnažne presude donete na osnovu pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca, zbog povreda zakona iz člana 395, 438. stav 1. tačka 11), 438. stav 2. tačka 2) i 441. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na to da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP, ali kako u obrazloženju zahteva ne navodi ni jedan razlog zbog kojeg smatra da su pobijanim presudama učinjene navedene povrede krivičnog zakona, a imajući pri tom u vidu da Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud našao da zahtev branioca okrivljenog u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.).

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u delu u kome je zahtev odbio kao neosnovan, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Za Predsednika veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić