Odbačaj zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog lično od strane okrivljene

Kratak pregled

Vrhovni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti koji je okrivljena lično podnela. Zakon izričito propisuje da okrivljeni ovaj vanredni pravni lek može podneti isključivo preko branioca, što u ovom slučaju nije ispunjeno.

Preuzmite dokument u PDF formatu

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1053/2025
10.09.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA i dr., zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljene AA, podnetom protiv pravnosnažnog rešenja Osnovnog suda u Mladenovcu K.br.300/2022 od 20.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljene AA, podnet protiv pravnosnažnog rešenja Osnovnog suda u Mladenovcu K.br.300/2022 od 20.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Mladenovcu K.br.300/2022 od 20.01.2025. godine na osnovu člana 261. stav 1., 2 i tačka 8) ZKP obavezane su okrivljene AA i BB da privatnoj tužilji VV na ime troškova krivičnog postupka isplate novčani iznos od 278.750,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, pod pretnjom prinudne naplate.

Protiv navedenog pravnosnažnog rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je okrivljena AA, zbog „bitne povrede odredaba krivičnog postupka“, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizilazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljena AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnela lično (svojeručno napisala i potpisala), a ne preko branioca, kako je to izričito propisano odredbom člana 483. stav 3. ZKP, to je Vrhovni sud našao da je njen zahtev, u smislu navedene zakonske odredbe, nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. stav 3. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r. Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković

Odbačaj zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog lično od strane okrivljene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti