Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog nedozvoljenih razloga pobijanja

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1061/2025
10.09.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Vesnom Zarić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Đorđa Gačevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K.br.574/24 od 12.09.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1285/24 od 30.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Đorđa Gačevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K.br.574/24 od 12.09.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1285/24 od 30.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K.br.574/24 od 12.09.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ, zbog kog krivičnog dela mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveranja od tri godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 800.000,00 dinara. Okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1285/24 od 30.01.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog, a presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K.br.574/24 od 12.09.2024. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenog AA - advokat Đorđe Gačević je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da ga podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, našao:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, obrazlažući ovu povredu zakona, branilac okrivljenog ne ukazuje u čemu se ona konkretno sastoji, već suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one koja je data u pobijanim pravnosnažnim odlukama. S tim u vezi u zahtevu navodi da se iz izvedenih dokaza ne može sa potrebnim stepenom sigurnosti utvrditi postojanje krivice okrivljenog. Naime, ne postoje nikakvi pouzdani dokazi da je upravo okrivljeni investitor navedene izgradnje, niti da je bilo kada primio rešenje o obustavi radova, niti da je okrivljeni ikada od zvaničnih organa obavešten o celokupnoj situaciji koja se odvijala na predmetnoj lokaciji gde je građen objekat. Branilac ističe i da ako je okrivljeni bio kupac dela predmetne katastarske parcele na kojoj je konstatovano građenje bez građevinske dozvole, to nikako ne znači da je i investitor takve gradnje, samim tim što građevinska dozvola nije izdata na ime okrivljenog. Sa stanovišta branioca nerazumljivo je zašto je sud odbio da pokloni veru svedočenju BB, da je objekat građen upravo za potrebe svedoka, a ne okrivljenog, a da je finansijer bila tašta svedoka, sa sopstvenim novcem. Branilac okrivljenog osporava iskaz svedoka VV, za koji navodi da je nelogičan, da isti svedok nije utvrdila identitet lica koje je investitor, već ista manipuliše saznanjima o tome ko je investitor, jer konkretnih i nesumnjivih saznanja o tome nema.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.