Odbijen zahtev zbog omaške u pravnoj kvalifikaciji krivičnog dela

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. Krivičnog zakonika u vezi krivičnog dela izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Željka Gvojića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru II K – 357/24 od 24.10.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 34/25 od 06.05.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 09.09.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Željka Gvojića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru II K – 357/24 od 24.10.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 34/25 od 06.05.2025. godine u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru II K – 357/24 od 24.10.2024. godine, okrivljeni AA, oglašen je krivim da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakona za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri meseca koju kaznu će izdržavati u prostorijama u kojima živi bez primene elektronskog nadzora, a koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko jednom u trajanju do šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izdržavanje kazne zatvora. Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu na način bliže naveden u izreci prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 34/25 od 06.05.2025. godine, delimično je usvojena žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru i presuda Osnovnog suda u Somboru II K – 357/24 od 24.10.2024. godine je preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog AA, za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. Krivičnog zakonika u vezi krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koju će okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora, s tim da okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok su žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Somboru u preostalom delu kao i žalba branioca okrivljenog AA odbijene kao neosnovane i presuda Osnovnog suda u Somboru II K – 357/24 od 24.10.2024. godine u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Željko Gvojić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili ga vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi odbrane.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), te nakon razmatranja spisa predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja povreda se po navodima branioca ogleda u činjenici da je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo „teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika“, koja pravna kvalifikacija je potvrđena i drugostepenom presudom, a koje delo Krivičnim zakonikom nije propisano kao krivično delo. Naime, odredbom člana 280. Krivičnog zakonika normirano je krivično delo izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu, pa osuđivanjem okrivljenog za delo „izazivanje opšte opasnosti neobezbeđenjem mera za zaštitu na radu“ učinjena je povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Ovakve navode branioca okrivljenog Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane.

Odredbom člana 288. Krivičnog zakonika(KZ), u stavu 4. propisano je da krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti, čini lice ako je usled dela iz člana 278. stav 5. 280. stav 3. i 281. stav 2. ovog zakonika, nastupila smrt jednog ili više lica, dok je članom 280. KZ propisano da krivično delo izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu, čini onaj ko u rudnicima, fabrikama, radionicama, na gradilištima ili na drugom mestu rada ošteti ili ukloni zaštitne uređaje i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, i da će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. Stavom drugim istog člana, propisano je da će se kaznom iz stava 1. ovog člana kazniti i odgovorno lice u rudniku, fabrici, radionici, na gradilištu ili na drugom mestu rada koje ne postavi zaštitne uređaje ili ih ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite na radu i time izazove opanost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, dok je stavom 3. propisano da ako je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni AA, oglašen krivim da je u vreme i na mestu navedenom u izreci presude „sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti, postupajući kao odgovorno lice ... nije postupao po propisima o merama zaštite na radu, čime je izazvao opasnost za život ljudi, tako što je .... iako prethodno nije obavestio referenta za bezbednost i zdravlje na radu BB o potrebi preduzimanja radnje popravke krova i nameštanja salonit ploča u zgradi mešaone stočne hrane, što podrazumeva rad na visini... dogovorio sa pok. oštećenim da se na krovu zgrade mešaone stočne hrane trebaju namestiti salonit ploče kako krov ne bi prokišnjavao i popuniti rupe, iako je bio svestan da pok. oštećenom nije smeo dozvoliti rad na krovnom pokrivaču objekta...i bio svestan da prethodno nije izvršio kontrolu pripremljenosti za rad u smislu sprovođenja mera bezbednosti na radu, da obezbedi mesto rada stvaranjem uslova za bezbedan rad zaposlenih na visini, čime nije preduzeo sve propisane mere u skladu sa članom 9. Zakona o bezbednosti zdravlja na radu u vezi člana 90, 91. i 92. Pravilnika o zaštiti na radu, pri izvođenju građevinskih radova, a što podrazumeva da nije bio prethodno obavljen detaljan pregled krovnog pokrivača, nije na krovnom pokrivaču bio postavljen patos od dasaka, nije bila obezbeđena kontrola upotrebe ličnih zaštitnih sredstava niti je bio obezbeđen neposredan i stalan nadzor stručnog lica prilikom obavljanja poslova, te je pok. oštećeni...propao kroz nastali otvor na beton skladišta mešaone stočne hrane i pri tome zadobio povrede u predelu glave opasne po život...od kojih povreda je kod oštećenog nastupila smrt istog trenutka, dok je okrivljeni bio svestan nastupanja smrti kod drugog lica, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Dakle, iz činjeničnog opisa krivičnog dela opisanog u izreci prvostepene presude, za koje je okrivljeni oglašen krivim, proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. KZ u vezi krivičnog dela izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ, a činjenica da je očiglednom omaškom kod krivičnog dela iz člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ navedeno da je reč o krivičnom delu izazivanje „opšte“ opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu, nije od značaja za postojanje ovog krivičnog dela, posebno što je krivično delo pravilno numerisano prilikom sastavljanja optužnog akta i što iz činjeničnog opisa krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret proizlazi da je očigledno reč o krivičnom delu koje je pravilno numerisano u izreci prvostepene i drugostepene presude, pa su suprotni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, jer su nerazumljivi izreka prvostepene presude i činjenično stanje s obzirom da su činjenične tvrdnje utvrđenog činjeničnog stanja i izreke, u nesaglasnosti sa pravnom kvalifikacijom krivičnog dela.

Branilac dalje u obrazloženju zahteva numeriše i obrazlaže i povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Pored toga, u podnetom zahtevu branilac osporava činjenicu da je okrivljeni bio odgovorno lice i tome u prilog navodi da su odgovorna lica za primenu mera zaštite na radu u AD „Aleksa Šantić“ u vreme kritičnog događaja bili, u skladu sa internim aktima ovog akcionarskog društva, direktor VV, tehnički direktor ili referent za bezbednost i zdravlje na radu BB, da okrivljeni nije imao saznanja da će se pok. oštećeni popeti na krov, da se oštećeni popeo na krov samoinicijativno na osnovu svoje odluke, da mu on to nije naložio, da se sa njim nije dogovorio, a kojim navodima osporava činjenični zaključak nižestepenih sudova da je odgovoran za ovo krivično delo i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP kojima su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                           Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković