Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti jer ga je lično podneo okrivljeni

Kratak pregled

Vrhovni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo okrivljeni lično. Prema Zakoniku o krivičnom postupku, okrivljeni ovaj pravni lek može podneti isključivo preko branioca, te je zahtev podnet od neovlašćenog lica.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1095/2025
03.09.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Kojić, predsednika veća, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K.600/22 od 10.11.2022. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 1/23 od 09.01.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 03. septembra 2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K.600/22 od 10.11.2022. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 1/23 od 09.01.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu K.600/22 od 10.11.2022. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje delo je osuđen na novčanu kaznu u određenom iznosu od 60.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, što ako ne učini, navedena kazna biće zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan zatvora.

Istom presudom, okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, a oštećena BB je upućena na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 1/23 od 09.01.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Nišu K.600/22 od 10.11.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je okrivljeni AA, ne navodeći zakonski osnov, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude „poništi u celosti i Osnovnom sudu u Nišu naredi da se donese rešenje o obustavi krivičnog progona zbog zastarevanja“.

Vrhovni sud je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta i našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac (sada Vrhovni), okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi jasno proizlazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni lično podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, na šta po zakonu nije ovlašćen, Vrhovni sud je našao da je zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog nedozvoljen.

Iz svega izloženog, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r. Gordana Kojić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković

Preuzmite dokument u PDF formatu

Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti jer ga je lično podneo okrivljeni

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti