Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog navodno nezakonitih dokaza

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Bjeletića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pirotu K.br. 8/23 od 06.03.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 296/2024 od 14.05.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 19.11.2024. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Bjeletića podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pirotu K.br. 8/23 od 06.03.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 296/2024 od 14.05.2024. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postuku, dok se isti u preostalom delu odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Pirotu K.br. 8/23 od 06.03.2024. godine okrivljeni AA, pored okrivljenog BB, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 03.11.2021. godine do 16.11.2021. godine. Prema okrivljenom AA izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 296/2024 od 14.05.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Pirotu K.br. 8/23 od 06.03.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Miloš Bjeletić u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili iste ukine u odnosu na ovog okrivljenog i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presuda zasniva na evidenciji ostvarene telefonske komunikacije, baznih stanica ili izvršenje lociranja mesta sa kojeg se obavljala komunikacija za listing broja telefona 067/... za period od 20.10.2021. godine do 02.11.2021. godine, obzirom da je navedena komunikacija pribavljena pre donošenja naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Pirotu Kpp.Pov2 br. 125/22 od 20.10.2022. godine. Prema navodima zahteva dopisom Policijskoj upravi Pirot od 17.10.2022. godine Više javno tužilaštvo u Pirotu KTI br. 36/21 (tri dana pre donošenja naredbe suda i dva dana pre podnošenja predloga sudu) je tražilo pribavljanje evidencije ostvarene telefonske komunikacije, korišćenja baznih stanica ili izvršenje lociranja mesta sa koga se obavlja komunikacija.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi branioca okrivljenog u ovom delu.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP je propisano da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

Stavom 3. istog člana je propisano da po nalogu sudije za prethodni postupak, a na predlog javnog tužioca, policija može u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana pribaviti evidenciju ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili izvršiti lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija, dok je stavom 4. istog člana propisano da o preduzimanju mera i radnji iz stava 2. i 3. tog člana, policija odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja obaveštava javnog tužioca.

Iz spisa predmeta proizlazi da se Naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Pirotu Kpp.Pov2 br. 125/22 od 20.10.2022. godine odnosi na broj telefona koji je oduzet od okrivljenog AA i to za period od 20.10. do 02.11.2021. godine, da se Viši javni tužilac u Pirotu dopisom obratio Policijskoj upravi u Pirotu 17.10.2022. godine radi pribavljanja navedene evidencije, pri čemu je i sudija za prethodni postupak dao nalog – naredbu Kpp.Pov2 br. 125/2022 od 20.10.2022. godine da se pribavi navedena evidencija, nakon čega je evidencija telefonskih komunikacija i pribavljena i dostavljena sudu, a nakon izdavanja naredbe od strane sudije za prethodni postupak. Na osnovu izveštaja MUP-a DP PU Pirot – Odeljenje kriminalističke policije od 20.10.2022. godine je utvrđeno da je PU Pirot postupio po Naredbi Višeg suda u Pirotu Kpp.Pov2 br. 125/22 od 20.10.2022. godine i da su pribavili podatke ostvarene telefonske komunikacije, korišćenja bazne stanice i lociranja mesta sa kojeg se obavlja komunikacija.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe i stanje u spisima predmeta, po oceni Vrhovnog suda, izveštaj listinga sa evidencijom telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica i mesta sa kojih je obavljena komunikacija broja 067/... koji pripada okrivljenom AA, pribavljen je u svemu u skladu sa odredbama člana 286. stav 3. ZKP. Kako se, u konkretnom slučaju, ne radi o dokazu pribavljenom suprotno odredbama ZKP, već o dokazu pribavljenom primenom odredbe člana 286. stav 3. ZKP, to su navodi zahteva da se radi o nezakonitom dokazu, ocenjeni kao neosnovani.

Ujedno Vrhovni sud ukazuje da činjenica da je prethodno PU Pirot 17. oktobra iniciralo pribavljanje ove evidencije, te da je VJT u Pirotu dopisom Policijskoj upravi od 17.10.2022. godine tražilo pribavljanje evidencije ne utiče na zakonitost pribavljanja ovog dokaza, imajući u vidu stanje u spisima predmeta, odnosno činjenicu da je isti pribavljen na osnovu Naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Pirotu Kpp.Pov2 br. 125/2022 od 20.10.2022.

Obrazlažući bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog AA navodi da se ni Naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Pirotu Kpp.Pov2 br. 120/21 od 02.11.2021. godine ne može koristiti u ovom postupku u odnosu na okrivljenog AA, jer se ista odnosila na okrivljenog BB.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je Naredbom Višeg suda u Pirotu Kpp.Pov2 br. 120/21 od 01.11.2021. godine (branilac pogrešno označava datum naredbe – 02.11.2021. godine) se odnosi na dva IMEI broja i pribavljanje listinga za te IMEI brojeve za period od 15.08.2021. do 10.09.2021. godine, a ne na nekog konkretnog okrivljenog, odnosno ne konkretno na okrivljenog BB, kako branilac to navodi. Takođe, iz spisa predmeta proizlazi da sadržina evidencije ostvarene telefonske komunikacije za taj period je i pribavljena po ovoj naredbi, ali se pravnosnažna presuda ne zasniva na tom dokazu. Naime, vreme izvršenja krivičnog dela je 01.11.2021. godine za koji je period je izvedena kao dokaz evidencija pribavljena na osnovu Naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Pirotu Kpp.Pov2 br. 125/22 od 20.10.2022. godine.

Shodno iznetom, odnosno da evidencija ostvarene telefonske komunikacije na osnovu Naredbe Višeg suda u Pirotu Kpp.Pov2 br. 120/21 od 01.11.2021. godine nije ni izvedena kao dokaz i na njoj nije ni zasnovana pobijana presuda, te imajući u vidu da na navedenom dokazu nije zasnovano činjenično stanje već su nižestepeni sudovi činjenično stanje utvrdili na osnovu drugih dokaza, Vrhovni sud nalazi da nije ni učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP zbog koje bi bilo nužno ukidanje pravnosnažnih presuda. Naime, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji u situaciji kada se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog Zakonika ne može zasnivati.

Obrazlažući dalje povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog navodi da su nezakoniti dokazi i zapisnici o ispitivanju svedoka pred Višim javnim tužilaštvom u Pirotu dana 02.11.2021. godine i to maloletnih lica- VV i GG, obojica iz Avganistana, a koji su pred Višim javnim tužiocem ispitani suprotno odredbama člana 300. stav 1. i 6. ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA Vrhovni sud takođe ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP je propisano da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi pozvi da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka.

Iz spisa predmeta proizlazi da su maloletni svedoci ispitani pred Višim javnim tužiocem u Pirotu na zapisnicima Ktr 360/21 oba od 02.11.2021. godine i to u 10,10 i 11,20 časova. Takođe, iz spisa proizlazi da je okrivljenom AA rešenjem VJT Pirot od 03.11.2021. godine postavljen branilac po službenoj dužnosti advokat Tijana Lilić odnosno da je ista postavljena dan nakon ispitivanja ova dva maloletna svedoka. Shodno članu 74. stav 1. tačka 2) ZKP kojim je propisano da osumnjičeni mora imati branioca ako se postupak vodi zbog dela za koje je propisana kazna zatvora od 8 godina ili teža – od prvog saslušanja, a osumnjičeni AA je saslušan pred VJT 03.11.2021. godine i to u prisustvu izabraniog branioca advokata Miloša Bjeletića.

Imajući u vidu navedeno, advokat koji je okrivljenom AA postavljen po službenoj dužnosti – Tijana Kostić nije ni mogla biti obaveštena o ispitivanju navedenih svedoka 02.11.2021. godine, jer je ista rešenjem postavljena tek 03.11.2021. godine. Pri tome, okrivljeni AA je dana 02.11.2021. godine u 18,35 časova primio naredbu za pretres stana, a rešenje o zadržavanju doneto je u odnosu na ovog okrivljenog 03.11.2021. godine i računa mu se od 03.11.2021. godine u 5,10 časova. Dana 03.11.2021. godine je doneta naredba o sprovođenju istrage i istog dana je okrivljeni AA i uhapšen, iz kojih razloga nije ni mogao biti obavešten o ispitivanju svedoka, kao ni njegov branilac.

Imajući u vidu sve navedeno, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da su zapisnici o saslušanju svedoka - maloletnih lica iz Avganistana pribavljeni suprotno članu 300. ZKP, a imajući u vidu pre svega činjenicu da se odredbe člana 300. ZKP odnose na prisustvo dokaznim radnjama u istrazi, a da je naredba o sprovođenju istrage doneta 03.11.2021. godine, odnosno dva dana nakon ispitivanja svedoka (u predistražnom postupku).

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac navodi da su iskazi maloletnih VV i GG dati protivno odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, obzirom da procesna sposobnost maloletnih svedoka – oštećenih nije ocenjena saglasno zakonu i pravilima struke. U vezi sa iznetim branilac citira odredbe člana 152. stav 1. i 2. kao i člana 150. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Međutim, izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti nisu bili predmet ocene Vrhovnog suda u ovom postupku, a imajući u vidu da navedeni svedoci nisu oštećeni u smislu Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, niti se radi o povredi zakona na štetu okrivljenog.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP iznoseći sopstvene činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih pobijanim presudama vezano pre svega za krivicu okrivljenog BB, i u vezi sa iznetim iznoseći detaljnu analizu pre svega odbrane drugookrivljenog BB, ali i saslušanih svedoka, kao i materijalnih dokaza u spisima predmeta, iznoseći sopstveno viđenje kritičnog događaja, a kako je to branilac bliže opredelio u zahtevu za zaštitu zakonitosti pod tačkom tri.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Bjeletića, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog označava i povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, a koje povrede su zakonom dozovljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi zahteva branioca okrivljenog ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4 ZKP sastoje, odnosno ne obrazlaže se na koji način su nižestepeni sudovi pravnosnažnim presudama učinili označene povrede zakona.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP podrazumeva opredeljenje povrede zbog koje se zahtev podnosi, ali i obrazloženje u čemu se te povrede konkretno sastoje.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković