Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu bezbednosti saobraćaja

Istom presudom obavezan je okrivljeni da plati troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 509/23 od 17.07.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Goran Stošić navodeći u obrazloženju zahteva kao razlog njegovog podnošenja bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) i 9) ZKP, dok navodi zahteva ukazuju da je isti podnet i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud uvaži podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se prekoračenje optužbe u konkretnom slučaju odnosi na izmenu subjektivnog odnosa okrivljenog prema učinjenom krivičnom delu, kao i na izmene vezane za kretanje vozila kojim je upravljao okrivljeni.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Optužnim aktom Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt 194/20-1 od 19.10.2021. godine, okrivljenom AA stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 1. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika. Pobijanom prvostepenom presudom, koja je potvrđena drugostepenom presudom, okrivljeni je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela okrivljenog koje su opisane u optužnom aktu, dodavanjem nove radnje izvršenja odnosno dodavanjem više kriminalnih aktivnosti ili veće kriminalne volje okrivljenog, kojim se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA.

Ovo, imajući u vidu da sud u činjeničnom opisu krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim nije vršio izmene, pa ni one vezane za kretanje vozila kojim je upravljao okrivljeni, kako to navodi branilac, već je samo promenio redosled rečenica u odnosu na redosled koji je postojao u optužnom aktu, uz dodavanje konkretnog stava blanketnih odredbi koje je prekršio okrivljeni. U pogledu subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom krivičnom delu, sud je izvršio izmenu na taj način što je okrivljenog oglasio krivim zbog nehatnog postupanja, iako mu je optužnim aktom na teret stavljeno da je krivično delo izvršio sa umišljajem i u tom smislu je izmenio pravnu kvalifikaciju inkriminisanih radnji okrivljenog i istog oglasio krivim zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, što je, suprotno stavu branioca, svakako povoljnije za okrivljenog.

Kako su u odnosu na okrivljenog bitna objektivna obeležja bića krivičnog dela ista i u optužnom aktu tužioca i u izreci presude, dok su subjektivna obeležja krivičnog dela izmenjena u korist okrivljenog, to po nalaženju Vrhovnog suda, donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda, sud nije povredio objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje da je nižestepenim presudama prekoračena optužba i da je na ovaj način učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Pored ovoga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da u izreci pravnosnažne presude nedostaje element krivice – protivpravnost, pa samim tim delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo. Ovim navodima branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da će se učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, kazniti zatvorom do tri godine, dok je stavom 3. ove odredbe propisano kažnjavanje učinioca ako je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata, novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Odredbom člana 297. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da ako je usled dela iz člana 289. stav 3, 290. stav 3, 291. stav 2. i 295. stav 3. ovog zakonika nastupila teška telesna povreda nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, učinilac će se kazniti zatvorom do četiri godine.

U činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci prvostepene presude, navedeno je da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude, u stanju uračunljivosti, kao učesnik u saobraćaju, ugrozio javni saobraćaj, na taj način što je upravljao putničkim motornim vozilom suprotno odredbama člana 42. stav 1. i 43. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer se vozilom kretao brzinom od 80,2 km/h, koja nije bila prilagođena osobinama i stanju puta, preglednosti i drugim saobraćajnim uslovima i koja je bila veća od dozvoljene brzine na tom delu puta od 50 km/h, iako je bio svestan da na taj način može da ugrozi javni saobraćaj i da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, ali je olako držao da do toga neće doći, te je usled navedenih propusta izgubio kontrolu nad vozilom, udario u ivičnjak sa desne strane puta i sleteo u kanal sa desne strane u pravcu svog kretanja, usled koje saobraćajne nezgode je putnik u njegovom vozilu zadobio teške telesne povrede, opisane u izreci presude, pri čemu je bio svestan da usled ovakvog ugrožavanja javnog saobraćaja može doći do teškog telesnog povređivanja drugih učesnika u saobraćaju, ali je olako držao da do toga neće doći.

Po nalaženju ovoga suda, iako je tačan navod zahteva branioca okrivljenog da u izreci prvostepene presude u činjeničnom opisu krivičnog dela nije izričito navedena protivpravnost - da je okrivljeni bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno, neunošenje formalne sadržine ovog elementa krivice u izreku, ne ukazuje da kod okrivljenog nije postojala svest o protivpravnosti dela, odnosno da nema krivice okrivljenog za predmetno krivično delo.

Naime, iz objektivnih činjenica i okolnosti označenih u izreci koje se odnose na radnju izvršenja okrivljenog koja se sastoji u tome što je okrivljeni ne pridržavajući se saobraćajnih propisa navedenih u izreci, ugrozio javni saobraćaj i doveo u opasnost život i telo oštećenog, usled čega je kod oštećenog nastupila teška telesna povreda, tako i iz opisa subjektivnog odnosa okrivljenog prema izvršenom delu – da je postupao u stanju uračunljivosti, svestan da svojim postupanjem može da ugrozi javni saobraćaj i da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima i svestan da usled takvog ugrožavanja javnog saobraćaja može doći do teškog telesnog povređivanja drugih učesnika u saobraćaju, ali je olako držao da do toga neće doći, proizlazi da je okrivljeni postupao sa nehatom, pa po oceni ovoga suda činjenični opis u sebi sadrži i svest o zabranjenosti preduzetih radnji - protivpravnost.

Kako se povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP procenjuje u odnosu na izreku pravnosnažne presude iz koje u konkretnom slučaju proizilazi da se u radnjama okrivljenog AA, stiču sva bitna obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, i to objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog i subjektivna obeležja dela koja se tiču uračunljivosti i psihičkog odnosa okrivljenog kako prema izvršenom krivičnom delu, tako i prema posledici, koji uključuje i protivpravnost, to Vrhovni sud nalazi da donošenjem pobijanih presuda nije povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, a na šta se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Pored ovoga branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP u vezi člana 447. stav 2. ZKP jer branilac i okrivljeni nisu pozvani na sednicu drugostepenog veća.

Preostalim navodima zahteva branilac ističe da je izreka presude nerazumljiva jer iz navoda izreke nije jasno da li se okrivljeni kretao prekoračenom brzinom ili brzinom neprilagođenom stanju i uslovima puta, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Takođe, branilac u zahtevu ukazuje da je izreka presude protivrečna sama sebi i da su razlozi presude protivrečni izreci, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Pri tome, ukazivanje na istu povredu postupka predstavljaju i navodi kojima se ističe da pravnosnažna presuda nema razloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, dok su razlozi koji su dati nejasni i u znatnoj meri protivrečni i to posebno razlozi koji se odnose na okolnosti koje su dovele do izricanja krivične sankcije kao u izreci pravnosnažne presude.

U vezi sa navedenim, branilac u zahtevu nadalje ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, osporavanjem utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnim presudama i iznošenjem sopstvenog viđenja događaja i sopstvene analize izvedenih dokaza uz ukazivanje da tokom postupka nije utvrđeno da je okrivljeni vozilom upravljao u naseljenom mestu gde je ograničena brzina na 50 km/h.

Kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) i 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredbi članova 440. i 447. stav 2. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić