Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu zloupotrebe ovlašćenja u privredi

Istom presudom, na osnovu člana 91. KZ, od okrivljenog je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela u iznosu od 7.609.300,00 dinara, koji iznos je dužan da uplati u budžet Republike Srbije u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a na osnovu člana 264. ZKP okrivljeni je obavezan da sudu plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 51.652,00 dinara, u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i troškove krivičnog postupka nastale pred prvostepenim sudom, o čijoj visini će odlučiti prvostepeni sud svojim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 br.37/18 od 05.12.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog AA, a presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.285/18 od 02.08.2018. godine potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.285/18 od 02.08.2018. godine i Kž3 br.37/18 od 05.12.2018. godine, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog AA, advokat Gvozden Grgur, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi povredu zakona na štetu osuđenog i da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe;

-branilac okrivljenog AA, advokat Vićentije Darijević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, uz istovremeni zahtev da Vrhovni kasacioni sud odredi odlaganje izvršenja pravnosnažne presude u skladu sa odredbom člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi su neosnovani.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Gvozdena Grgura ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i s tim u vezi ističe da je u vreme donošenja pobijanih presuda došlo do dekriminalizacije krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ, te da stoga okrivljeni nije mogao biti oglašen krivim za predmetno krivično delo, obzirom da ovo delo u vreme donošenja pobijanih presuda više nije postojalo. Prema stavu branioca, nižestepeni sudovi su „zanemarujući član 5. stav 2. KZ“ umesto da primene zakon koji je blaži za učinioca i okrivljenog oslobode od optužbe, primenili zakon koji je važio u vreme inkriminisane radnje koja je okrivljenom stavljena na teret, na štetu okrivljenog, a obzirom da je dekriminalizacija konkretnog krivičnog dela najpovoljnija po okrivljenog, te su sudovi imali jedino mogućnost da okrivljenog oslobode od optužbe.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca Gvozdena Grgura Vrhovni kasacioni sud ocenio je neosnovanim.

Naime, ista povreda zakona isticana je i u žalbi izjavljenoj protiv drugostepene presude, a sud trećeg stepena je na strani 6 stav 2 pobijane presude izneo jasne i dovoljne razloge, u delu u kojem navodi da je dana 01.03.2018. godine stupio na snagu Krivični zakonik koji više ne predviđa krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi, ni po nazivu ni po numeraciji, ali da navedeno krivično delo ima kontinuitet sa krivičnim delom zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. konkretno stavom 3. istog člana KZ, kao i da je obaveza suda da u smislu odredbe člana 5. KZ primeni najblaži zakon za učinioca, ukoliko je nakon izvršenja krivičnog dela zakon izmenjen jednom ili više puta, te da je u konkretnom slučaju za okrivljenog blaži zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, odnosno odredba člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ zbog propisanog manjeg maksimuma zaprećene kazne od 8 godina zatvora.

Ove razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao jasne i dovoljne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca Gvozdena Grgura ukazuje se i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Međutim obrazlažući ovu povredu zakona branilac u suštini ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP isticanjem da je krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. KZ krivično delo blankernog karaktera, iz kog razloga je bilo nužno da se u optužnom aktu navede koje je to ovlašćenje u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom okrivljeni kao odgovorno lice povredio, odnosno da se mora navesti konkretan materijalno-pravni propis koji je u tom slučaju povređen, a što u konkretnom slučaju podneti optužni akt ne sadrži.

Na istu povredu zakona (iz člana 439. tačka 1) ZKP) ukazuje se i zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca Vićentija Darijevića, a s tim u vezi ističe se da se u izreci pobijane presude ne navodi koje je to ovlašćenje okrivljeni povredio u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom, kao odgovorno lice, odnosno predsednik upravnog odbora „BB“ AD. Prema stavu odbrane, obzirom da se radi o blanketnom krivičnom delu, to se radnja krivičnog dela sastoji u svesnom nepridržavanju odredaba Zakona o privrednim društvima, pa pored navođenja činjenica i okolnosti koje predstavljaju obeležje krivičnog dela, treba navesti i konkretan materijalno-pravni propis koji u tom slučaju povređen, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno u izreci pravnosnažne presude. Stoga, prema stavu branioca Vićentija Darijevića, u radnjama okrivljenog AA ne stoje svi bitni elementi bića predmetnog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 2. u vezi stava 1. tačka 4) KZ, zbog kojeg je oglašen krivim, a na koji način je pobijanim presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ocenio neosnovanim:

Naime, podnetim zahtevima u suštini se ne osporava izrekom presude utvrđena gruba povreda ovlašćenja u pogledu raspolaganja i korišćenja imovinom od strane okrivljenog, već se povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP vezuje za nedostatak blanketne norme u izreci presude, odnosno za izostanak označenja materijalno-pravnog propisa koji je u konkretnom slučaju povređen.

Po oceni ovoga suda, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na nepostojanje bitnih elemenata krivičnog dela u radnjama okrivljenog samo zbog okolnosti da u pobijanoj pravnosnažnoj presudi nije konkretno označen materijalno-pravni propis prekršen radnjama okrivljenog.

Ovo stoga što nedostatak same blanketne norme kod jasno u izreci pravnosnažne presude opredeljene radnje u vezi grube povrede ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom, koja se izjavljenim zahtevima za zaštitu zakonitosti ne osporava, ne utiče na postojanje krivičnog dela u konkretnom slučaju.

Iz navedenih razloga, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA odbijeni su kao neosnovani.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić