Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog zakonitosti izvedenog dokaza

Na osnovu člana 7. stav 3. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima određeno je da će, posle isteka svake četiri godine od početka primene posebnih mera iz stava 1. navedenog člana, sud koji je doneo prvostepenu presudu, po službenoj dužnosti odlučiti o potrebi njenog daljeg sprovođenja.

Istom presudom, okrivljeni je obavezan da sudu nadoknadi troškove krivičnog postupka i to na ime veštačenja tima veštaka psihijatrijske i psihološke struke Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodina u iznosu od 148.019,42 dinara i na ime paušala u iznosu od 7.000,00 dinara, u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, kao i nagradu i nužne izdatke punomoćnika maloletne oštećene, o kojim troškovima će sud doneti posebno rešenje kada se pribave podaci o visini istih.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 174/21 od 27.07.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Branislav Subotin, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) i 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude u celosti i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati nadležnom sudu na ponovni postupak. Predložio je da bude obavešten o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se pobijane pravnosnažne presude isključivo zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao takav dokaz branilac označava zapisnik o ispitivanju svedoka pred OJT u Novom Sadu Kt 5048/16 od 25.09.2019. godine odnosno iskaz maloletne oštećene dat na tom zapisniku, u koji iskaz je sud na glavnom pretresu dana 27.04.2021. godine, shodno članu 406. stav 1. tačka 1) ZKP izvršio uvid, a bez kog nezakonitog dokaza, po stavu branioca, ne bi bila doneta osuđujuća presuda. Prema stavu branioca, navedeni zapisnik, od strane suda, nije mogao biti pročitan na glavnom pretresu i oštećena je morala biti neposredno ispitana na glavnom pretresu u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca, jer je sud za to imao zakonskih mogućnosti, shodno članu 150. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica, pa je po mišljenju odbrane čitanjem predmetnog zapisnika o iskazu maloletne oštećene pred OJT u Novom Sadu, okrivljenom povređeno pravo na odbranu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi, bili su predmet razmatranja Višeg suda u Novom Sadu, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude. Viši sud u Novom Sadu, kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim, i na strani 4. u trećem stavu, drugostepene presude Kž1 174/21 od 27.07.2021. godine, izneo razloge za svoj stav - da je vršenjem uvida u navedeni zapisnik i njegovim čitanjem, umesto neposrednog ispitivanja maloletne oštećene na glavnom pretresu, sud postupio u svemu zakonito, saglasno procesnoj odredbi člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, kao i da na taj način okrivljenom nije povređeno pravo na odbranu, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Sledstveno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Pored toga branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodeći da je prvostepeni sud, suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, obavezao okrivljenog na plaćanje troškova krivičnog postupka, na ime punomoćnika maloletne oštećene postavljenog po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 1557/19 od 27.04.2021. godine oglašen krivim zbog krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi sa krivičnim delom obljuba zloupotrebom položaja iz člana 181. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, te da je na osnovu člana 264. stav 1. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 7), 8) i 9) ZKP obavezan da sudu nadoknadi troškove krivičnog postupka i paušala, kao i nagradu i nužne izdatke punomoćnika maloletne oštećene, o kojim troškovima će biti odlučeno posebnim rešenjem.

Članom 264. stav 1. ZKP, propisano je da kada sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, dok je odredbom člana 264. stav 4. ZKP, propisano da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) tog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog saradnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava, a sud može okrivljenog osloboditi od dužnosti naknade troškova postavljenom punomoćniku iz istih razloga, u smislu člana 266. ZKP.

Citirane zakonske odredbe predviđaju samo mogućnost, a ne i obavezu suda da okrivljenog oslobodi od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka ukoliko su za to ispunjeni zakonski uslovi i ukoliko okrivljeni dostavi dokaze – podatke o tome da bi plaćanjem navedenih troškova bilo dovedeno u pitanje izdržavnje okrivljenog ili lica koja je on dužan da izdržava, što u konkretnom slučaju nije učinjeno. Kako u konkretnom slučaju nije vođen krivični postupak prema maloletnom učiniocu krivičnih dela već prema okrivljenom AA, koji je punoletni učinilac i koji je u ovom krivičnom postupku oglašen krivim i osuđen zbog navedenih krivičnih dela, to je pravilnom primenom člana 264. stav 1. ZKP, okrivljeni istom presudom obavezan da snosi troškove krivičnog postupka, u koje spada i nagrada i nužni izdaci punomoćnika maloletne oštećene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog i u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ocenio kao neosnovan.

Ostalim navodima zahteva branilac osporava razloge pobijanih presuda, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pa nadalje polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem i ocenom izvedenih dokaza. Kako, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi nisu predmet odlučivanja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, to se ovaj sud u njihovu ocenu i razmatranje, nije upuštao.

Nadalje, branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali navodi zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se te povrede konkretno sastoje. Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to se ovaj sud, nije upuštao ni u razmatranje i ocenu ovih povreda, koje je branilac samo formalno naveo kao razlog podnošenja zahteva, a koje u smislu člana 484. ZKP, nemaju propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                              Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić