Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u vezi sa zakonitošću dokaza

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Apro Ljubomira, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 87/20 od 02.11.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 7/24 od 23.05.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 08.10.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Apro Ljubomira, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 87/20 od 02.11.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 7/24 od 23.05.2024. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K-Po4 87/20 od 02.11.2023. godine okrivljeni AA oglašeni je krivim zbog produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine.

Na osnovu člana 85. KZ okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti policijskog službenika u trajanju od pet godina od dana pravnosnažnosti presude, s tim što mu se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u vreme trajanja navedene mere.

Na osnovu članova 91. i 92. KZ od okrivljenog AA je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 3.171,00 dinar i isti je obavezan da navedeni iznos uplati u budžet Republike Srbije u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Odlučujući po žalbi branioca okrivljenog AA Apelacioni sud u Novom Sadu je odbio kao neosnovanu, a prvostepenu presudu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Apro Ljubomir, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači u celosti, te okrivljenog oslobodi krivične odgovornosti za delo koje mu se stavlja na teret, odnosno da zahtev usvoji, a pobijane presude ukine i predmet vrati nadležnom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, te je bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog odražo sednicu veća smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog AA - advokat Apro Ljubomir ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to na Naredbi Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kpp Pov – Po4 90/2018 od 04.09.2018. godine kojom je određeno sprovođenje posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje prema osumnjičenom BB kao i na video materijalu prikupljenom primenom ove posebne dokazne radnje, a koje se odnose na okrivljenog AA. Prema stavu branioca okrivljenog navedena naredba je nezakonita jer ne sadrži razloge koji bi opravdali postojnje osnova sumnje da je osumnjičeni BB izvršio ili priprema izvršenje nekog od krivičnih dela, shodno članu 162. ZKP, niti su dati argumentovani i dovoljni razlozi koji opravdavaju neophodnost primene posebne dokazne radnje, odnosno postavlja pitanje koje su to okolnosti koje ukazuju da se na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti ili dokazati ili da je njihovo prikupljanje znatno otežano, pri čemu u naredbi nije opredeljeno ni to da li se tajnom praćenju i snimanju pristupa jer postoje osnovi sumnje da je krivično delo izvršeno ili zbog toga što se priprema delo za čije dokazivanje i otkrivanje mogu biti korišćene posebne dokazne radnje. Pored navedenog citirana naredba ne sadrži ni odredbe zakona koje se odnose na posebnu dokaznu radnju tajni nadzor komunikacije, a ne posebnu dokaznu radnju tajno praćenje i snimanje, što predmetnu naredbu čini nerazumljivom i samim tim smatra da nisu ispunjeni osnovni materijalnopravni uslovi za određivanje posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje propisane odredbom člana 171. stav 1. ZKP u vezi sa članom 161. stav 1. i 2. ZKP, te da su navedeni nezakoniti dokazi proistekli na osnovu primene posebne dokazne radnje. U prilog izloženim zaključcima branilac se u zahtevu poziva na praksu Evropskog suda za ljudska prava koja ukazuje na to da je naredba za primenu posebne dokazne radnje bila zasnovana samo na zahtevu za korišćenje ove metode u koji je inkorporirana zakonska rečenica kojom se opravdava primena ove metode, koja od strane suda nije adekvatno obrazložena niti su dati posebni razlozi zbog kojih se istraga nije mogla sprovesti drugim manje nametljivim sredstvima – presuda Evropskog suda za ljudska prava Kvasnica protiv Slovačke (predstavka br. 72094/01), Bašić protiv Hrvatske (predstavka br. 74309/1), Dragojević protiv Hrvatske (predstavka br. 68955/11) kao i predmet Roman Zaharov protiv Rusije.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Apro Ljubomira, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Sadržina naredbe o određivanju posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje propisana je u stavu 2. člana 172. ZKP, tako da je u naredbi neophodno označiti podatke o osumnjičenom, zakonski naziv krivičnog dela, razloge na kojima se zasniva sumnja, označenje prostorija, mesta ili prevoznog sredstva, ovlašćenje za ulazak i postavljanje tehničkih uređaja za snimanje, način sprovođenja i obim i trajanje posebne dokazne radnje.

Iz spisa predmeta proizlazi da je posebna dokazna radnja tajno praćenje i snimanje preduzeta prema osumnjičenom BB na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije (POSK) Kpp Pov - Po4 90/2018 od 04.09.2018. godine, donete na osnovu obrazloženog predloga Višeg javnog tužioca u Novom Sadu POSK Str Pov KO 113/18 od 04.09.2018. godine, koji predlog sadrži podatke o osumnjičenom, zakonsku numeraciju krivičnih dela, označenje prostorija, razloge na kojima se zasniva sumnja da je osumnjičeni BB izvršio i priprema izvršenje krivičnih dela obuhvaćenih članom 162. ZKP – obrazložena operativna saznanja policije uz naznačenje cilja preduzimanja posebne dokazne radnje, odnosno ukazivanje na osnove iz člana 172. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP.

Po nalaženju ovog suda, navedena naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu POSK doneta je u svemu u skladu sa odredbom člana 172. ZKP, pri čemu iz iste proizlazi da je dovoljno obrazložena i da sadrži sve elemente propisane odredbom člana 172. stav 2. ZKP, a iz naredbe se jasno vidi iz kojih činjenica i okolnosti – operativna saznanja Sektora unutrašnje kontrole MUP-a RS, sudija za prethodni postupak izvodi zaključak da u toj fazi postupka postoje osnovi sumnje da je osumnjičeni BB sa više NN lica, civila i policijskih i carinskih službenika na GP Horgoš, izvršio i da priprema izvršenje krivičnih dela za koja se ova mera može odrediti, te da je njeno preduzimanje neophodno radi obezbeđenja dokaza za krivično gonjenje čije bi prikupljanje na drugi način bilo znatno otežano.

Sledstveno navedenom, predmetna naredba sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu POSK predstavlja zakonit dokaz kao i dokazi proistekli iz njene primene na kojima se presuda mogla zasnivati, a izostanak dovoljnih razloga suda za određivanje navedene posebne dokazne radnje, po nalaženju ovoga suda, predstavlja sopstvenu ocenu podnosioca zahteva.

Po nalaženju ovoga suda, krivična dela za koja postoje osnovi sumnje da su izvršena ili se priprema njihovo izvršenje u naredbi su opredeljena zakonskom numeracijom, te stoga okolnost što u naredbi nije naveden njihov zakonski naziv, nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog, istu ne čini nezakonitim dokazom koji nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku.

Pored iznetog branilac okrivljenog kao razlog za nezakonitost materijala prikupljenog primenom posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje ističe i činjenicu da je u konkretnom slučaju protekao rok od šest meseci od okončanja posebne dokazne radnje propisan odredbom člana 163. stav 1. ZKP, u kom roku je nadležni javni tužilac trebalo da pokrene krivični postupak, imajući u vidu da je tajno praćenje i snimanje okončano dana 06.12.2018. godine, a da je ovaj krivični postupak počeo dana 23.07.2021. godine donošenjem naredbe o sprovođenju istrage.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 163. stav 1. ZKP propisano je da ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci od dana kada se upoznao sa materijalom prikupljenim korišćenjem posebnih dokaznih radnji ili ako izjavi da ga neće koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka, sudija za prethodni postupak će doneti rešenje o uništenju prikupljenog materijala. Stavom 3. istog člana, propisano je da ako je pri preduzimanju posebnih dokaznih radnji postupljeno suprotno odredbama Zakonika ili naredbi organa postupka, na prikupljenim podacima se ne može zasnivati sudska odluka, a sa prikupljenim materijalom se postupa u skladu sa članom 84. stav 3. Zakonika.

Dakle, prema citiranoj zakonskoj odredbi rok od šest meseci iz stava 1. člana 163. ZKP počinje teći od dana kada se javni tužilac upoznao sa materijalom prikupljenim na osnovu sprovedenih posebnih dokaznih radnji (što je mogao učiniti tek po dostavljanju navedenog materijala), a ne od dana kada je trajanje posebne dokazne radnje okončano, kako se to ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog. Shodno iznetom, kako iz spisa predmeta proizlazi da je video zapis nastao primenom posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje Višem javnom tužiocu u Novom Sadu POSK dostavljen dana 24.04.2019. godine, uz izveštaj MUP RS Sektora unutrašnje kontrole, a da je Viši javni tužilac u Novom Sadu POSK naredbu o sprovođenju istrage doneo dana 02.09.2019. godine, na koji način je pokrenuo krivični postupak, to proizlazi da je javni tužilac pokrenuo krivični postupak u okviru roka od šest meseci od dana kada mu je dostavljen, a kada je i upoznat sa materijalom prikupljenim korišćenjem posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje po naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kpp Po4 90/2018 od 04.09.2018. godine, te da su samim tim neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu odredbe člana 163. ZKP.

Shodno navedenom, video zapisi koji su nastali kao rezultat zakonito sprovedene posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje u smislu člana 171. i 172. ZKP, predstavljaju zakonite dokaze na kojima se presuda mogla zasnivati, zbog čega se suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjuju kao neosnovani.

Branilac okrivljenog zahtevom za zaštitu zakonitost ukazuje i na to da je prvostepeni sud pogrešno zaključio da se materijal pribavljen po naredbi koja se odnosila na osumnjičenog BB mogao koristiti u krivičnom postupku vođenom protiv okrivljenog VV, jer izreka naredbe ne proizilazi iz njenog obrazloženja. Prema navodima zahteva u citiranoj naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu od POSK od 04.09.2018. godine navedeno je da se posebna dokazna radnja tajno praćenje i snimanje određuje prema osumnjičenom BB, iz razloga što postoji osnov sumnje da je lice BB izvršio ili da priprema izvršenje krivičnih dela navedenih u stavu 4. naredbe, pa kako osumnjičeni BB u kritičnom periodu – od 7 časova ujutru dana 11.09.2018. godine nije bio na graničnom prelazu, odnosno kada je okrivljeni VV izvršio predmetno krivično delo, osumnjičeni BB nije radio - nije bio prisutan u navedenim prostorijama, to je kamere u kabini u kojoj se nalazio AA u inkriminisanom vremenskom periodu nisu mogle biti uključene, što video materijal pribavljen putem ove posebne dokazne radnje takođe čini nezakonitim dokazom, u vezi kojih navoda se odbrana poziva na presudu ovog suda Kzz 1379/2021 od 19.01.2022. godine.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 164. ZKP, propisano je da ako je preduzimanjem posebnih dokaznih radnji prikupljen materijal o krivičnom delu ili učiniocu koji nije bio obuhvaćen odlukom o određivanju posebnih dokaznih radnji, takav materijal se u postupku može koristiti ako se odnosi na krivično delo iz člana 162. ZKP.

Posebna dokazna radnja tajno praćenje i snimanje određena je prema osumnjičenom BB, na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu POSK od 04.09.2018. godine, tako što bi se u službenim prostorijama UGP SGP Horgoš, na graničnom prelazu Horgoš instalirala posebna oprema za tajni zvučni i optički nadzor u prostorijama ulaznih terminala označenih kroz sistem video nadzora kao Horgoš-putnički ulaz, kabina za evidentiranje putničkog ulaza 4 i Horgoš-putnički ulaz, kabina za evidentiranje putničkog ulaza 3, koje koristi osumnjičeni.

Dakle, u navedenoj naredbi o tajnom praćenju i snimanju donetoj u odnosu na osumnjičenog BB, navedeno je da će se ova posebna dokazna radnja izvršiti na način bliže opisan u naredbi u označenim službenim prostorijama, koje koristi osumnjičeni, ali ne i to da se tajno praćenje i snimanje može sprovoditi samo onda kada je u njima prisutan osumnjičeni BB, pa samim tim nije bilo smetnji da se materijal prikupljen preduzimanjem posebne dokazne radnje koristi kao zakonit dokaz i u postupku protiv drugih lica koja nisu bila obuhvaćena odlukom o određivanju posebne dokazne radnje.

Kako su službene prostorije navedene u predmetnoj naredbi pored osumnjičenog BB, na koga se naredba o trajnom praćenju i snimanju odnosila, koristili i drugi policijski službenici a među njima i okrivljeni AA, to se materijal prikupljen u odnosu na ovog okrivljenog ima smatrati slučajnim nalazom u smislu člana 164. ZKP, koji nije u suprotnosti sa naredbom suda, niti sa odredbama ZKP. Sledstveno iznetom, materijal prikupljen primenom posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje prema osumnjičenom BB mogao je biti korišćen kao zakonit dokaz u odnosu na okrivljenog AA, koji nije bio obuhvaćen naredbom, zbog čega se suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjuju kao neosnovani.

Pri tome, po oceni Vrhovnog suda, nije od značaja to što je u presudi ovog suda Kzz 1379/2021 od 19.01.2022. godine, na koju se ukazuje zahtevom odbrane, izražen stav da se materijal prikupljen preduzimanjem posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje nije mogao koristiti i u postupku protiv drugih lica kao zakonit dokaz, imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Naime, u označenoj presudi ovoga suda, zauzet je stav da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se dokazi pribavljeni po osnovu posebne dokazne radnje ne mogu smatrati slučajnim nalazom u odnosu na okrivljene na koje se naredba nije odnosila u situaciji kada je u naredbi izričito navedeno da se posebna dokazna radnja tajno praćenje i snimanje sprovodi isključivo kada su u vozilu u kome je postavljen uređaj za snimanje, prisutni oni osumnjičeni prema kojima je određeno sprovođenje navedene posebne dokazne radnje, što u konkretnom slučaju nije u pitanju.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni sud je navode branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA - advokat Apro Ljubomir ističe, da je prvostepeni sud svoju odluku o krivičnoj odgovornosti okrivljenog prevashodno bazirao na osnovu reprodukovanih snimaka (o kojima je u prednjem delu ove presue bilo reči) i na osnovu kako osnovnog tako i dopunskog nalaza i mišljenja veštaka trasologa Belić Dragana i njegovog neposrednog izjašnjenja na glavnim pretresima, kojima se veštak odgovarajući na pitanje stručnog savetnika odbrane izjasnio da se detaljniji elementi (figura vrednosti, hologram, traka, serijski broj, broj novčanice, zaštitna nit, reljef karte Evrope i vrsta papira) ne mogu uočiti analizom sadržaja snimka, zbog čega smatra da se isti ne može koristiti kao dokaz, tim pre što, kako se to zahtevom navodi, „bez stručnog znanja favorizuje veštak Belić Dejan, iako za to nema,...stručne kvalifikacije i u takvoj konstelaciji stvari iskaz stručnog savetnika uopšte ne uzima u obzir...“. Branilac okrivljenog osporava zahtevom sadržaj nalaza i mišljenja veštaka Dejana Belića, kao i njegovu stručnost i propušta da obrazloži zašto delo za koje se optuženi goni nije krivično delo, u smislu odredbe člana 439. tačka 1) ZKP.

Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na stranama 4 i 5, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Branilac zahtevom osporava i stav suda kojim se prihvata odgovor NBS, ali se iz istog ne utvrđuje ni jedna činjenica od značaja za postupak, te navodeći da je za autentičnost ekspertize novca ovlašćena isključivo NBS, izvodi sopstveni zaključak da je odbijanjem predloga odbrane da se izvrši novo trasološko veštačenje sud postupio suprotno odredbama člana 124. ZKP.

Pored navedenog, branilac povredu iz člana 409. tačka 1) ZKP obrazlaže i navodi da su netačni navodi iz obrazloženja činjeničnih utvrđenja prvostepenog suda, ali i drugostepenog, u pogledu predmeta – novčanica koje su se nalazile u putnim ispravama GG i DD. Stoga po stavu odbrane nalaz i mišljenje veštaka trasologa Belić Dejana, kao i njegovo izjašnjenje sa glavnih pretresa održanih 01.09.2023. godine, 02.11.2023. godine kojim navodi da se zbog lošeg snimka ne može apsolutno i nedvosmisleno, bez svake sumnje zaključiti da se radi o novčanici od 10 evra, ali da se radi o predmetu koji u potpunosi po izgledu i rasporedu aplikacije odgovara novčanici, nisu od strane branioca okrivljenog ocenjene kao nesumnjive, jer je utvrđivanje takvih karakteristika moguće jedino u laboratorijskim uslovima, a kako je to sam veštak Belić Dejan potvrdio u svom izjašnjenju na glavnom pretresu.

Po oceni ovoga suda, ukazivanjem od strane branioca okrivljenog da sud nije pravilno cenio nalaz i mišljenje veštaka, kao i dopunski nalaz i mišljenje i izjašnjenje veštaka na glavnim pretresima i time doneo nepravilnu odluku, koja se zasniva na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, osporavajući zahtevom i činjenične zaključke, odnosno utvrđenja prvostepenog, a samim tim i drugostepenog suda koji je potvrdio prvostepenu odluku, ukazuje se na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako su članom 485. stav 4. ZKP propisani razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, te nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 124. i 440. ZKP, Vrhovni sud je zahtev branioca okrivljenog AA – advokata Apro Ljubomira u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2., člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća - sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković