Presuda o odbijanju optužbe zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja

- čime bi izvršio krivično oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika,

jer je u smislu člana 103. tačka 5) u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

U preostalom nepreinačenom delu, pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kraljevu K 499/20 od 16.04.2025. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1 50/25 od 09.06.2025. godine, ostaju neizmenjene.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu K 499/20 od 16.04.2025. godine, u stavu prvom, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika pa mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca, koja se neće izvršiti ako okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju u 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem, kao i da u korist budžetskih sredstava suda plati iznos od 5.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Stavom drugim, na osnovu odredbe člana 422. tačka 3) ZKP, prema okrivljenom AA odbijena je optužba da je izvršio krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 3. Krivičnog zakonika.

Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1 50/25 od 09.06.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Rešenjem Višeg suda u Kraljevu Kž1 62/25 od 09.07.2025. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba okrivljenog AA izjavljena protiv prvostepene presude.

Protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Kraljevu Kž1 50/25 od 09.06.2025. godine, u osuđujućem delu i pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Kraljevu Kž1 62/25 od 09.07.2025. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vladimir Vučinić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom Vrhovni sud delimično preinači, u osuđujućem delu, presudu Višeg suda u Kraljevu Kž1 50/25 od 09.06.2025. godine i prema okrivljenom odbije optužbu zbog krivičnog dela iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika i odredi da troškovi krivičnog postupka u tom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda ili da istu, u osuđujućem delu ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, kao i da ukine rešenje Višeg suda u Kraljevu Kž1 62/25 od 09.07.2025. godine i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kako bi jednom odlukom bilo odlučeno o svim žalbama okrivljenog i branioca, protiv iste odluke.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, pozivajući se na opšte odredbe iz člana 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP, suštinski ukazuje da je sud, čineći niz nepravilnosti u pogledu dostave presude i računanja rokova za izjavljivanje žalbe okrivljenog, doneo odluku povodom žalbe branioca okrivljenog pre isteka zakonskog roka za izjavljivanje žalbe, od strane samog okrivljenog kako bi predupredio nastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenog zbog krivičnog dela iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika, dok je blagovremenu žalbu okrivljenog odbacio rešenjem koje je doneto u trenutku kada je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja u odnosu na navedeno krivično delo, na koji način se zahtevom ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni sud, presudu Osnovnog suda u Kraljevu K 499/20 od 16.04.2025. godine, imajući u vidu da putem pošte okrivljenom AA nije uručena, dostavio okrivljenom tako što je istakao na oglasnoj tabli suda dana 26.05.2025. godine.

U navedenom slučaju, dostava se smatra izvršenom protekom osmog dana od dana kada se presuda istakne na oglasnoj tabli suda, to je u konkretnom slučaju prvostepena presuda okrivljenom AA, posredstvom oglasne table suda, dostavljena dana 04.06.2025. godine i od tog dana je, imajući u vidu da se radi o skraćenom krivičnom postupku, okrivljenom počeo teći zakonski rok za izjavljivanje žalbe od 8 dana, koji je u konkretnom slučaju isticao dana 12.06.2025. godine.

Okrivljeni je u zakonskom roku, izjavio žalbu protiv prvostepene presude, koju je preporučenom pošiljkom predao pošti dana 11.06.2025. godine i ista je u sudu primljena dana 16.06.2025. godine.

Međutim, prvostepeni sud je, ne čekajući da protekne zakonski rok za izjavljivanje žalbe okrivljenog, uz uzimanje u obzir i dodatnih nekoliko dana za eventualno prispeće pismena preporučenom pošiljkom, dostavio spise predmeta drugostepenom sudu, samo sa žalbom branioca okrivljenog, a drugostepeni sud je ne ispitujući da li je prvostepena presuda dostavljena svim licima iz člana 427. stav 5. ZKP i da li je u odnosu na ta lica protekao rok za izjavljivanje žalbe, svoju presudu Kž1 50/25 doneo dana 09.06.2025. godine, dakle pre isticanja zakonskog roka okrivljenog za izjavljivanje žalbe i istom odlučio samo o žalbi branioca, pa je nakon što je primio žalbu okrivljenog dana 03.07.2025. godine, istu odbacio kao nedozvoljenu, uz obrazloženje da je ista, i pored toga što je blagovremena, u konkretnom slučaju bespredmetna, s obzirom da je prvostepena presuda već postala pravnosnažna danom donošenja drugostepene presude, i to u toku žalbenog roka okrivljenog – dana 09.06.2025. godine, na koji način je faktički onemogućio okrivljenom ostvarivanje prava na delotvoran pravni lek i doveo u pitanje zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Odredbom člana 433. stav 1. ZKP propisano je da žalbu mogu izjaviti stranke, branilac i oštećeni, a stavom 2. istog člana propisano je, pored ostalog, da rok za žalbu teče od dana kada je optuženom, odnosno njegovom braniocu dostavljen prepis presude.

Odredbom člana 455. stav 3. ZKP propisano je da o svim žalbama protiv iste presude drugostepeni sud odlučuje, po pravilu, jednom odlukom.

Odredbom člana 509. stav 1. ZKP propisano je da se protiv presude žalba može izjaviti u roku od osam dana od dana dostavljanja overenog prepisa presude.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i sve napred navedeno, Vrhovni sud nalazi da je, drugostepeni sud, pogrešnom primenom odredbi članova 433. stav 2. i 509. stav 1. ZKP, pre svega, preuranjeno svoju presudu doneo u toku žalbenog roka okrivljenog, odlučujući samo o žalbi branioca okrivljenog, a zatim je pogrešnom primenom odredbe člana 456. stav 2. ZKP, pobijanim rešenjem, žalbu okrivljenog koja je ispunjavala sve uslove da se o njoj odluči meritorno ocenio kao nedozvoljenu, u vreme kada je već nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog AA u odnosu na krivično delo iz člana 191. stav 1. KZ, opisanog u stavu I prvostepene presude, na koji način je učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Imajući u vidu zaprećenu kaznu za krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika i u vezi sa tim nadalje imajući u vidu odredbu člana 103. tačka 5) Krivičnog zakonika, kojom je propisano da se, ako u tom zakoniku nije drugačije određeno, krivično gonjenje ne može preduzeti kada protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine i odredbu člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika, kojom je propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, te imajući pritom u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je krivično delo iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim, stavom prvim pravnosnažne presude, izvršeno u periodu od 02.10.2018. godine do 13.06.2019. godine, to je shodno odredbama člana 103. tačka 5) i 104. stav 6. Krivičnog zakonika, protekom vremena od šest godina od izvršenja krivičnog dela – protekom dana 13.06.2025. godine, u konkretnom slučaju, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, dok je rešenje Višeg suda u Kraljevu Kž1 62/25 od 09.07.2025. godine doneto nakon tog datuma dakle, nakon nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za navedeno krivično delo.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud, je nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog osnovan, isti primenom odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP usvojio i preinačio pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kraljevu K 499/20 od 16.04.2025. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž1 50/25 od 09.06.2025. godine, u osuđujućem delu (stav I), kao i pravnosnažno rešenje Višeg suda u Kraljevu Kž1 62/25 od 09.07.2025. godine, u pogledu krivičnog dela iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika i zbog istog prema okrivljenom AA, na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbio optužbu, nalazeći da je u odnosu na to krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, Vrhovni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković