Zahtev za zaštitu zakonitosti zbog prekoračenja optužbe i zabrane reformatio in peius

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Izet Suljović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) Zakonika o krivičnom postupku i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da se pobijane presude ukinu, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Fatmira Trtovca je neosnovan u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao na učinjenu bitnu povredu odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i u obrazlaganju navedene povrede naveo da je okrivljenom najpre optužnicom stavljeno na teret da je radi dalje prodaje neovlašćeno držao, preneo i doneo opojnu drogu okrivljenom AA, i po ovakvom optužnom aktu Viši sud u Novom Pazaru doneo je presudu K-51/19 od 03.12.2019. godine, na koju je tužilac uložio žalbu samo u delu odluke o kazni i koja je uvažavanjem žalbe branioca okrivljenog Fatmira Trtovca, rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu ukinuta. Nakon sprovedenog ponovnog postupka Viši sud u Novom Pazaru presudom K-8/20 od 20.05.2020. godine čini bitnu povredu iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP na taj način što, prihvata izmenjeni optužni akt iz završne reči tužioca kojim se okrivljenom stavlja na teret drugačija radnja izvršenja krivičnog dela, i tako čini prekoračenje optužbe. Branilac je ukazao i na učinjenu bitnu povredu odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, jer je povređena i odredba člana 453. ZKP, odnosno postupljeno je suprotno zabrani reformatio in peius. Optužnicom od 10.10.2019. godine javni tužilac je tvrdio da je okrivljeni Fatmir Trtovac doneo okrivljenom AA radi dalje prodaje supstance koje su proglašene za opojnu drogu, a u završnoj reči javni tužilac je nakon ukidanja presude K-51/19 izmeniio činjenični opis optužnice čime je po mišljenju branioca okrivljenom stavljena kriminalna aktivnost drugačija i veća od prvobitne aktivnosti (pri čemu radnja „donošenje“ ne predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika) pa je sud oglasio okrivljenog krivim i za „prenošenje radi prodaje“ i tako postupio protivno odredbi člana 453. ZKP, u procesnoj situaciji kada je žalba u odnosu na prvobitno donetu presudu bila u pogledu pravne ocene i time zakonskih obeležja krivičnog dela izjavljene samo u korist okrivljenog.

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisane u optužnom aktu i to dodavanjem veće kriminalne aktivnosti i volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovoga suda, činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao je u granicama činjeničnog osnova iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, pa prema tome nije povređen objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, jer je izvršeno samo preciziranje prethodne optužnicom određene alternativne radnje.

Naime, odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opijnih droga vrši onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Dakle odredbom člana 246. stav 1. KZ alternativno je propisana radnja izvršenja ovog krivičnog dela, pa je promenom u optužnom aktu umesto reči „istome doneo“ rečima „držao i istome preneo radi dalje prodaje“, samo precizirana radnja izvršenja ovog krivičnog dela, stoga su suprotni navodi iz zahteva branioca okrivljenog, da je učinjena bitna povreda iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, neosnovani.

Osim toga po nalaženju ovog suda neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu odredbe člana 453. ZKP shodno kojoj ako je žalba izjavljena samo u korist optuženog presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je presudom Višeg suda u Novom Pazaru K 51/19 od 03.12.2019. godine (koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 83/20 od 20.02.2020. godine) okrivljeni oglašen krivim za istu radnju krivičnog dela, kao i presudom Višeg suda u Novom Pazaru K 8/20 od 20.05.2020. godine, te da presuda nije izmenjena ni u pogledu pravne kvalifikacije (u oba slučaje je reč o krivičnom delu neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ), niti je izmenjena krivična sankcija (u oba slučaja okrivljeni je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 5 meseci).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kako presudom koja je doneta nakon ukidanja prvobitno donete presude i sprovedenog krivičnog postupka, nije izmenjena ni pravna kvalifikacija ni krivična sankcija na štetu okrivljenog, nije učinjena ni bitna povreda odredabe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i povreda člana 453. ZKP, o čemu je drugostepeni sud u obrazloženju presude na strani 3. pasus dva, tri i četiri, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na iste razloge upućuje, a osim toga ovu povredu postupka, kao i prekoračenje optužbe može da učini samo sud, a ne i drugi procesni subjekti.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je takođe ukazao i na učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer su pobijane presude zasnovane na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati. Naime, branilac navodi da se DNK veštačenje ne može vršiti na osnovu brisa koji je navodno skinut sa najlonske kese, pri čemu se ne zna ni sa koje kese, ni sa kojeg mesta, a da pri tome ista ta najlonska kesa nije dostavljena na veštačenje, pa se na osnovu ovako manjkavog veštačenja izvodi zaključak da na najlonskoj kesi nije pronađen DNK materijal okrivljenog AA, kome je orivljeni Fatmir Trtovac predao kesu umotanu u majicu. Veštačenje DNK materijala obavljeno je od strane BIA Beograd i iz izveštaja ove agencije nesumnjivo proizilazi da je Viši javni tužilac u Novom Pazaru zahtevao veštačenje najlonske kese koja nije ni dostavljena u DNK laboratoriju BIA-e i da je po dogovoru sa Višim javnim tužiocem umesto navedene kese veštačen bris sa iste (bez navođenja sa kog dela kese je bris uzet).

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima ne osporava sam dokaz već način i proces obavljenog veštačenja, na koji način se činjenično osporava dokazna vrednost izvedenog dokaza - veštačenje DNK materijala i suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, odnosno osporava činjenično stanje kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno.

Odredbom čllana 485. stav 4 ZKP taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom, a koje predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti-član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propusuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postuka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih navoda, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                          Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić