Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog od strane neovlašćenog lica

Presudom Višeg suda u Užicu Kž1 56/25 od 07.07.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe punomoćnika privatnog tužioca maloletnog BB, advokata Miloljuba Jovičića i okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Punomoćnik privatnog tužioca maloletnog BB, advokat Miloljub Jovičić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv drugostepene pravnosnažne presude, dok iz obrazloženja proizlazi da zahtev podnosni protiv pravnosnažnih presuda K 225/24 od 17.04.2025. godine i Kž1 56/25 od 07.07.2025. godine, zbog povrede zakona iz člana 485.stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa stavom 2. i člana 486. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev i utvrdi da je na štetu maloletnog privatnog tužioca povređen zakon u pogledu krivičnih dela uvreda i oštećenje tuđe stvari i obaveže okrivljenog da nadoknadi troškove krivičnog postupka i troškove žalbe ili da prvostepenu presudu ukine u ožalbenom delu i vrati predmet na ponovni postupak i odlučivanje ili odluči da troškovi celog krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika privatnog tužioca maloletnog BB u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, našao da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Vrhovni javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, ovlašćena lica za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti su samo Vrhovni javni tužilac i okrivljeni i to okrivljeni isključivo preko branioca, dok privatni tužilac nije ovlašćeni procesni subjekat za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podneo punomoćnik privatnog tužioca, maloletnog BB, a isti nije ovlašćen za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je shodno tome zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika privatnog tužioca podnet od strane neovlašćenog lica.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. stav 1. ZKP, odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika oštećenog VV, advokata Jovana Mićkovića.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković