Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu dečije pornografije

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Svetlane Tomić Jokić i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Dalibora Mitića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K Po3 br.3/25 od 19.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 – Po3 br.21/25 od 08.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 08. oktobra 2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dalibora Mitića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K Po3 br.3/25 od 19.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 – Po3 br.21/25 od 08.07.2025. godine u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok isti zahtev u ostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K Po3 br.3/25 od 19.03.2025. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica na pornografiju iz člana 185. stav 2. Krivičnog zakonika, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, u koju kaznu mu je na osnovu člana 63. KZ uračunato vreme provedeno u pritvoru od 25.04.2023. godine do 09.06.2023. godine.

Istom presudom, na osnovu člana 78, 87. i 185. stav 7. KZ, prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, i to jednog mobilnog telefona opisanog u izreci prvostepene presude, a na osnovu člana 7. stav 1. tačka 1), 2), 3), 4) i 5) Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, prema okrivljenom su izrečene posebne mere propisane članom 7. stav 1. Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima navedene u izreci prvostepene presude, a koje mere će se sprovoditi najduže 20 godina posle izvršene kazne zatvora, s tim da posle isteka svake četiri godine od početka primene ovih posebnih mera, sud koji je doneo prvostepenu presudu, po službenoj dužnosti odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja.

Na osnovu člana 261. i člana 264. ZKP, okrivljeni je obavezan da sudu plati troškove krivičnog postupka, o čijoj visini će biti odlučeno naknadno, posebnim rešenjem, a na osnovu člana 258. ZKP, oštećena BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 – Po3 br.21/25 od 08.07.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branioca okrivljenog AA – advokata Dalibora Mitića, a presuda Višeg suda u Beogradu K Po3 br.3/25 od 19.03.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokata Dalibor Mitić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, u vezi člana 420, 84. i 16. ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 11) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, te na povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP i člana 460. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i s tim u vezi navodi da je u konkretnom slučaju sud prekoračio optužbu na štetu okrivljenog, menjanjem činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom predlogu, te dodavanjem nove radnje izvršenja dela na strani okrivljenog, te povećavanjem njegove kriminalne volje.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog izneti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti su, po oceni Vrhovnog suda, neosnovani.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje predmet optužbe, sadržano u podnesenoj i na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici – privatnoj tužbi.

Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Prekoračenje optužbe podrazumevalo bi izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanog u optužnom aktu dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenog, kojom se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je dispozitivom optužnog akta okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 2. Krivičnog zakonika na štetu oštećene maloletne BB, zbog krivičnog dela je i oglašen krivim izrekom pravnosnažne presude.

Imajući u vidu da se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice – na okrivljenog AA, na isto krivično delo, zbog kog je postupak vođen od samog početka, da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude, sa činjeničnim opisom radnje dela datim u dispozitivu optužnog akta, to po oceni ovoga suda nije povređen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude, niti je okrivljeni doveden u nepovoljniji krivično-procesni položaj, kako se neosnovano ističe u podnetom zahtevu. Pri tome, činjenica da je prvostepeni sud u izreku presude uneo manje izmene, upodobljavajući je utvrđenom činjeničnom stanju, tako što je konkretizovao video zapise koji se odnose na maloletnu oštećenu, suprotno navodima zahteva nije od značaja, niti je na ovaj način prekoračena optužba, obzirom da je činjenični opis ostao u granicama činjeničnog opisa iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužni akt zasniva, a iz kojih proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 185. stav 2. KZ, zbog kog je okrivljeni i optužen i oglašen krivim. Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i s tim u vezi ističe da su radnje okrivljenog pogrešno pravno kvalifikovane kao krivično delo iz člana 185. stav 2. KZ, umesto kao krivično delo iz člana 185. stav 4. KZ.

Naime, krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 2. KZ, čini onaj ko iskoristi maloletnika za proizvodnju slika, audio-vizualnih ili drugih predmeta pornografske sadržine ili za pornografsku predstavu, dok krivično delo iz stava 4. istog člana čini onaj ko pribavlja za sebe ili drugog, poseduje, prodaje, prikazuje, javno izlaže ili elektronski ili na drugi način čini dostupnim slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnog lica.

Iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni AA u periodu od septembra meseca 2022. godine do marta meseca 2023. godine, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela i da je ono zabranjeno, pri čemu je hteo njegovo izvršenje, iskoristio maloletnu oštećenu BB za proizvodnju slika i audio - vizuelnih predmeta pornografske sadržine na taj način što je proizveo dva video snimka pornografske sadržine sa maloletnom oštećenom, dok je sa njom bio u emotivnoj vezi, te tako što je od oštećene pribavio jednu fotografiju pornografske sadržine, a koje snimke i sliku je držao na svom mobilnom telefonu marke „Samsung Galaxy S 23 ultra“.

Kako je, dakle, okrivljeni u vreme i na mestu navedenom u izreci pravosnažne presude iskoristio maloletnu BB za proizvodnju slika i audio – vizuelnih zapisa pornografske sadržine, to u njegovim radnjama stoje svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 185. stav 2. KZ, zbog kog je oglašen krivim, a ne elementi krivičnog dela iz člana 185. stav 4. KZ, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog. Stoga je zahtev i u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

U ostalom delu zahteva, branilac ističe bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, nalazeći da je izreka pravnosnažne presude nerazumljiva, te iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer su prema stavu branioca razlozi presude protivrečeni izreci i potpuno nejasni, kao i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP ukazivanjem da u konkretnom slučaju nije dokazano da su radnje koje su okrivljenom stavljene na teret izvršene u vremenu koje mu se stavlja na teret i da ih je izvršio upravo okrivljeni. Pored toga, branilac u zahtevu navodi da se na spornoj fotografiji ne vidi lice osobe, pa je ostalo nejasno na koji način je sud utvrdio da je okrivljeni pribavio upravo fotografiju oštećene, i polemiše sa obrazloženjem iznetim u pravnosnažnim presudama u vezi sa video zapisima, te sa nalazom i mišljenjem veštaka mr Saše Krstića, uz sopstveni zaključak da u konkretnom slučaju ne postoji bitan element predmetnog krivičnog dela u vidu iskorišćavanja maloletnika od strane okrivljenog, obzirom da su bili u emotivnoj vezi i imali dobrovoljne seksualne odnose.

Branilac u podnetom zahtevu navodi i da je prvostepeni sud pogrešno odmerio vrstu i visinu kazne okrivljenom, imajući u vidu odsustvo otežavajućih okolnosti i brojnost olakšavajućih, kojim navodima ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP. Branilac ukazuje i na povredu člana 460. ZKP isticanjem da drugostepeni sud nije u celosti analizirao navode odbrane iz izjavljene žalbe.

Kako navedene povrede zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković