Rešenje o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti zbog nedozvoljenih razloga

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.344/18 od 16.07.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Vrbasu K br.3846/13 od 31.01.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Dragan Simić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, a s tim u vezi u obrazloženju navodi da je za postojanje krivičnog dela prevare neophodno postojanje namere učinioca da dovođenjem ili održavanjem u zabludi drugog lica sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, te da prevarna namera, koja je bitan element krivičnog dela u toku predmetnog krivičnog postupka nije utvrđena, odnosno da nije utvrđeno da je okrivljeni navodio oštećenog da na štetu svoje imovine nešto učini, niti je utvrđeno da je okrivljeni lažnim prikazivanjem činjenica dovodio u zabludu ili održavao u zabludi oštećenog, te dakle ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Međutim, ova povreda se u suštini obrazlaže pogrešno i nepotpuno utvrđenim činjeničnim stanjem i pogrešnom ocenom dokaza, da je u konkretnom slučaju reč o građansko-pravnom odnosu između okrivljenog i oštećenog, obzirom da je oštećeni isporučio okrivljenom ogrevno bukovo drvo koje je stajalo pre isporuke na otvorenom skladištu duže od četiri godine, te usled ovoga nije imalo upotrebnu vrednost, već se moglo samo smatrati šumskim otpadom, kao i da u konkretnom slučaju u toku postupka vrednost predmeta krivičnog dela nikada nije utvrđena.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti polemiše sa ocenom odbrane okrivljenog i ističe da je nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomske struke Katarine Nemeš Fedoš „urađen krajnje površno i nestručno“ te iznosi sopstveni zaključak da je „obrazloženje presude kontradiktorno i da se iz iste ne može zaključiti koje činjenično stanje je utvrđeno u tom predmetu“.

Kako, dakle, iz izloženih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da branilac okrivljenog samo formalno ističe povredu zakona zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branioca (iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP), a iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, te na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje povrede nisu predviđene kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog lekan od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić