Odbacivanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu nedozvoljenog nošenja oružja

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Nikole Matića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 13K br. 66/2025 od 31.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 508/25 od 15.07.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 04.11.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Nikole Matića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 13K br. 66/2025 od 31.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 508/25 od 15.07.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 13K br. 66/2025 od 31.03.2025. godine, u stavu I okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koja će se izvršavati tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje na adresi ulica ... broj .. GO Zemun, Beograd, uz primenu elektronskog nadzora, a koje prostorije ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko okrivljeni jednom u trajanju do 12 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u zatvoru. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je bliže opredeljeno u stavu I izreke presude. U stavu II izreke presude okrivljeni AA oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. KZ, odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u stavu II izreke presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 508/25 od 15.07.2025. godine delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i presuda Višeg suda u Beogradu 13K br. 66/2025 od 31.03.2025. godine preinačena samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud okrivljenog AA zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, dok je u preostalom delu žalba Višeg javnog tužilaštva u Beogradu odbijena kao neosnovana i presuda Višeg suda u Beogradu 13K br. 66/2025 od 31.03.2025. godine u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, u osuđujućem delu, zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Nikola Matić, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi za predmetno krivično delo ili iste ukine i predmet vrati drugostepenom ili prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koju obrazlaže navodima da je krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim krivično delo sa blanketnom dispozicijom koja se upotpunjuje odgovarajućim materijalno-pravnim propisom od kojeg zavisi postojanje tog krivičnog dela, a u konkretnom slučaju, okrivljeni će biti kriv ako je nosio oružje suprotno Zakonu o oružju i municiji („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 20/2015...14/2022). Sud u ovoj pravnoj stvari to nije učinio, tako da se ne zna da li se radi o vatrenom oružju u smislu Zakona o oružju i municiji ili u smislu nekog drugog propisa i ne zna se na osnovu kog zakona okrivljenom AA nije bilo dozvoljeno nošenje oružja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ čini onaj ko neovlašćeno izrađuje, prepravlja, prodaje, nabavlja, vrši razmenu ili drži vatreno oružje, konvertibilno ili onesposobljeno oružje, njegove delove, municiju, eksplozivne materije ili minsko-eksplozivna sredstva, dok je u stavu 4. istog člana propisano da će se ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. i 2. tog člana kazniti zatvorom od 2 do 10 godina („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/09, 120/12) – Zakon važio u vreme izvršenja krivičnog dela.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom u stavu I izreke okrivljeni je oglašen krivim da je neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju – pištolj marke „Crvena Zastava“ model 70, kalibra 7,65 milimetara, sa obrušenim fabričkim brojem i pet komada municije kalibra 7,65 milimetara u Beogradu GO Zemun, u parku u ulici ... ispred broja .., na taj način što je nakon kraćeg verbalnog i fizičkog sukoba sa oštećenim BB otišao do svoje zgrade iz stana uzeo predmetni pištolj, vratio se u park ispalio projektil nakon čega se svojim automobilom udaljio sa mesta događaja, pri čemu je tokom vožnje iz vozila izneo vatreno oružje i spustio ga na zemlju, a bio je uračunljiv, svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo.

Kako iz činjeničnog opisa dela u izreci prvostepene presude proizlaze sva objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni i oglašen krivim, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani imajući u vidu da je okrivljeni u vreme, mestu i na način bliže opisan u izreci presude neovlašćeno nosio vatreno oružje i municiju.

Ujedno, Vrhovni sud ukazuje da, krivično delo iz člana 348. KZ nema blanketni karakter, odnosno nije krivično delo sa blanketnom dispozicijom, a kako to branilac pogrešno navodi u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Pored iznetog, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je po stavu odbrane, u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. Navedenu povredu zakona branilac obrazlaže navodima da sud ne navodi tačno koji Krivični zakonik je primenio, a iz činjenice da je Viši sud u Beogradu postupao u ovoj pravnoj stvari, a ne Treći osnovni sud u Beogradu proizlazi da je primenjen nepovoljniji zakon po okrivljenog. Naime, u trenutku izvršenja krivičnog dela dana 25.06.2013. godine na snazi je bio Krivični zakonik („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 121/2012 od 01.01.2013. godine) kojim je propisana bila maksimalna kazna zatvora u trajanju od 10 godina, a suprotno tome sud je primenio Krivični zakonik od 18.10.2014. godine ili kasniji kojim je propisana kazna zatvora u trajanju od 12 godina, a koja diktira i nadležnost Višeg suda u Beogradu.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga.

Okrivljenom je stavljeno na teret da je krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ izvršio dana 25.06.2013. godine. U vreme izvršenja krivičnog dela na snazi je bio Krivični zakonik objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 72/09, 121/12 koji se primenjivao od 01.01.2013. godine do 31.05.2017. godine i kojim je u stavu 4. propisano da će se ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. i 2. ovog člana kazniti zatvorom od 2 do 10 godina. Takođe, nesporno je da je nakon izvršenja krivičnog dela, odnosno u vreme suđenja i presuđenja na snazi bio Krivični zakonik objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 94/16 koji se primenjuje od 01.06.2017. godine, a kojim je u članu 348. stav 4. propisano da će se ko neovlašćeno nosi predmete dela iz stava 1. i 2. ovog člana kazniti zatvorom od 2 do 12 godina.

Odredbom člana 5. Krivičnog zakonika propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela (stav 1.), dok je u stavu 2. propisano da ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta primenjivaće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Imajući u vidu citiranu odredbu člana 5. Krivičnog zakonika nesporno je da se na učinioca kao pravilo primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a samo izuzetno će se primenjivati zakon koji je kasnije stupio na snagu, ali samo ukoliko je isti blaži po učinioca.

Kako, u konkretnom slučaju, Krivični zakonik koji se primenjivao od 01.06.2017. godine (izmena objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 94/16) nije povoljniji po okrivljenog, obzirom da je viši maksimum propisane kazne - 12 godina, a kako je minimum isti i u vreme izvršenja krivičnog dela i u vreme presuđenja ( 2 godine), te kako je okrivljeni oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine, to ne stoje navodi da je na okrivljenog primenjen pogrešan zakon, odnosno zakon koji je nepovoljniji po njega.

Činjenica da je, u konkretnom slučaju, u skladu sa Zakonom o uređenju sudova postupao Viši sud u Beogradu, nije od uticaja na primenu člana 5. KZ. Naime, članom 25. stav 1. tačka 1) Zakona o uređenju sudova propisana je nadležnost višeg suda, a u konkretnom slučaju, da sudi u prvom stepenu za krivična dela za koja je kao glavna kazna propisana kazna zatvora preko 10 godina. Kako je u vreme suđenja za ovo krivično delo (član 348. stav 4. ZKP) propisana kazna bila preko 10 godina, to je nadležnost Višeg suda u Beogradu zasnovana u skladu sa članom 25. stav 1. tačka 1) Zakona o uređenju sudova.

Ujedno, Vrhovni sud ukazuje da bi pozivanje nižestepenih sudova na primenu zakona bilo nužno u situaciji da je novi zakon povoljniji po okrivljenog, a ne i u situaciji kada se nesporno primenjuje zakon koji važi u vreme izvršenja krivičnog dela, a kako što je u konkretnom slučaju reč.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac označava i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona branilac okrivljenog u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP odnosno pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje osporavajući dokaznu snagu izveštaja o pregledu tragova upotrebe vatrenog oružja NKTC br. 234-2-10978/13 od 27.06.2013. godine, iznoseći svoj stav da je navedeni dokaz takvog kvaliteta da se na osnovu njega ne može zaključiti da je okrivljeni kritičnom prilikom koristio vatreno oružje, odnosno nosio vatreno oružje.

Kako povreda zakona iz člana 440. ZKP, odnosno pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to izneti navodi zahteva nisu bili predmet ocene Vrhovnog suda u ovom postupku.

Shodno iznetom, a kako su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, to je Vrhovni sud, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković