Odluka Vrhovnog suda o primeni načela ne bis in idem

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže i vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Iz navedenih odredbi jasno proizilazi da je zabranjeno krivično gonjenje ili suđenje za kažnjivo delo, ukoliko ono proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u bitnom iste, a koje su predmet dela koje je već pravnosnažno presuđeno.

Uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud Republike Srbije je postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li vođenje postupka protiv okrivljenog zbog dela koje proizilazi iz istog životnog događaja predstavlja povredu načela ne bis in idem, a ti kriterijumi su: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija u prekršajnom postupku po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem) i 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Članom 332. stav 1. tačka 77) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, propisano je da će se novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 20.000 dinara kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno, između ostalog i odredbi člana 187. stav 2. i 4, i kazniće se lice u stanju srednje alkoholisanosti.

Članom 332. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, propisano je da ukoliko je lice izvršenjem prekršaja iz stava 1. ovog člana izazvalo neposrednu opasnost za drugog učesnika u saobraćaju, ili prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu, odnosno pribavilo sebi ili drugom protivpravnu imovinsku ili drugu korist, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 40.000 dinara ili kaznom zatvora do 45 dana.

Članom 330. stav 1. tačka 1) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, propisano je da će se kaznom zatvora od najmanje 15 dana ili novčanom kaznom od 100.000 dinara do 120.000 dinara kazniti za prekršaj vozač ili lice koje upravlja motornim vozilom, a nema izdatu vozačku dozvolu ni za jednu kategoriju motornih vozila, odnosno nema izdatu vozačku dozvolu nakon oduzimanja iste zbog nesavesnog i nepropisnog načina upravljanja vozilom,

Članom 203. stav 1. Krivičnog zakonika je propisano da krivično delo krađa vrši onaj ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA presudom Prekršajnog suda u Subotici PR 4684/24 od 07.08.2024. godine, oglašen odgovornim zbog izvršenja prekršaja iz člana 322. stav 2., člana 330. stav 1. tačka 1) i člana 332. stav 1. tačka 77) Zakona o bezbednosti saobraćaja na na putevima i osuđena na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 130.000,00 dinara. Okrivljeni je pravnosnažnom presudom oglašen odgovornim što je dana 07.08.2024.godine oko 15,14 časova, u Subotici, upravljao putničkim vozilom registarske oznake ... nije prilagodio brzinu kretanja vozila gustini saobraćaja, osobinama i stanju puta, atmosferskim prilikima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju u datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja, gde levom bočnom stranom vozila udara u desnu bočnu stranu teretnog vozila....,koje se nalazilo zaustavljeno u desnoj kolovoznoj traci ulice ... na upaljeni znak crvenog svetla na semaforu, nakon čega putničko vozilo registarske oznake ... nastavlja dalje kretanje i prednjim delom vozila ostvaruje kontakt sa zaštitnom ogradom..., što je istom prilikom, u isto vreme i na istom mestu upravljao putničkim vozilom registarske oznake ... bez izdate vozačke dozvole za bilo koju kategoriju..., što je istom prilikom, u isto vreme i na istom mestu, upravljao putničkim vozilom registarske oznake ..., pod dejstvom alkohola, u stanju srednje alkoholisanosti, sa 0,65 mg/ml alkohola u organizmu.

Nadalje, presudom Osnovnog suda u Subotici K.539/24 od 09.10.2024. godine okrivljeni AA oglašen je krivim što je dana 07.08.2024. godine, oko 14,00 časova u Subotici, na uglu ... i ..., sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, oduzeo tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem pribavi sebi pritivpravnu imovinsku korist na taj način što je oduzeo motorno vozilo „Zastava“ model „Koral“, zelene boje reg.oznake ...., ukupne vrednosti 120.000,00 dinara, tako što je na neutvrđen način otvorio vrata vozila, zatim pokrenuo motor vozila kontakt ključem koji se prethodno nalazio u kontakt bravi i udaljeio se u nepoznatom pravcu, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Po oceni Vrhovnog suda, u situaciji kada je u vezi istog životnog događaja prekršajni sud doneo pravnosnažnu presudu, kod ocene da li je u pitanju stvar koja je već pravnosnažno presuđena, te da li shodno tome ima mesta donošenju presude kojom se optužba odbija, nužno je ceniti da li činjenični opis prekršaja iz presude prekršajnog suda, obuhvata sve elemente koji su obuhvaćeni i činjeničnim opisom u dispozitivu pravnosnažne presude.

Nesporna je činjenica da je u konkretnom slučaju u oba postupka reč o istom okrivljenom i o životnom događaju koji se odigrao u istom prostornom i vremenskom okviru.

Međutim, iz činjeničnog opisa prekršaja za koji je okrivljeni oglašen krivim, proizilazi da ne postoji identitet izreke presude u pogledu predmeta izvršenja prekršaja i predmeta izvršenja krivičnog dela, pa je Vrhovni sud našao da u konkretnom slučaju, ne postoji identitet kaznenih dela (idem) odnosno da je činjenični opis prekršaja, iz člana 322. stav 2., člana 330. stav 1. tačka 1) i člana 332. stav 1. tačka 77) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, za koji je okrivljeni oglašen krivim u bitnom različit od činjeničnog opisa krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, jer opis prekršaja uopšte ne sadrži činjenice i radnje okrivljenog koje su opisane u izreci pravnosnažne pobijane presude kojom je okrivljeni oglašen krivim u predmetnom krivičnom postupku. Naime, smisao sankcionisanja za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika je da se kazni onaj ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, a okrivljeni je u konkretnom slučaju oduzeo motorno vozilo „Zastava“ model „Koral“, zelene boje reg.oznake ..., ukupne vrednosti 120.000,00 dinara, dok je prekršajem iz člana 322. stav 2., člana 330. stav 1. tačka 1) i člana 332. stav 1. tačka 77) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima sankcionisano fizičko lice koje prouzrokovalo saobraćajnu nezgodu jer nije prilagodio brzinu kretanja vozila gustini saobraćaja, osobinama i stanju puta, atmosferskim prilikima, tako da vozilo može blagovremeno da zaustavi pred svakom preprekom koju u datim okolnostima može da vidi ili ima razloga da predvidi, odnosno da vozilom upravlja na način kojim ne ugrožava bezbednost saobraćaja, koji je upravljao putničkim vozilom bez izdate vozačke dozvole za bilo koju kategoriju motornih vozila i u stanju srednje alkoholisanosti.

Samim tim, po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju se ne može govoriti o povredi procesnog načela ne bis in idem, pa se navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjuju kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da je povređen član 34. stav 4. Ustava Republike Srbije i 4. Protokola uz Evropsku konveciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca AA nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Ahmeta Hodžića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 484. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Milena Rašić,s.r. 

Zapisničar-savetnik 

Vesna Zarić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković