Nedozvoljenost zahteva zbog pobijanja činjeničnog stanja umesto navođenja dozvoljenih razloga

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Sanja Cakić Milošević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka i to prpopisane članom 485.stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede ZKP je ograničeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP) te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog AA, advokat Sanja Cakić Milošević u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, navedenu povredu branilac okrivljenog obrazlaže navodima da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, iz razloga što nije dokazano da je oštećeni uopšte posedovao i koliko štenaca, niti su u vezi sa tim izvođeni dokazi, a štenci uopšte nisu pronađeni, pa samim tim nema dokaza o njihovim eventualnim povredama, odnosno da ih je okrivljeni zlostavljao.

Branilac okrivljenog je zatim ukazala i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da je sud u dokaznom postupku izvršio uvid u fotografije sa nadzornih kamera oštećenog, na kojima se zasniva presuda, ali ne navodeći zbog čega iste predstavljaju nezakonit dokaz, već obrazlažući da okrivljenom nije data mogućnost da se upozna sa predmetnim fotografijama, jer je oštećeni dostavio samo jedan primerak, a nije dostavio snimak sa nadzornih kamera svoje kuće, iako je imao nalog suda, niti kopiju fotografije, niti je sud utvrdio verodostojnost istih, jer nije utvrđeno da li potiču sa nadzornih kamera oštećenog i da li su nastale kritičnog dana. Pored toga, navodi branioca da okrivljenom nije data mogućnost da se izjasni da li je vozilo na fotografiji njegovo, da navodi drugostepenog suda da odbrana nije imala primedbe na izvedene dokaze nisu tačni, te da viši sud kao drugostepeni nije dao bilo kakvo obrazloženje.

Po oceni Vrhovnog suda, iako branilac okrivljenog ukazuje na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac iste obrazlaže tako što osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama i osporava način izvođenja dokaza, te ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da je povređena odredba člana 3. ZKP, jer je okrivljeni tokom postupka bio primoran da dokazuje svoju nevinost, iako navedena odredba predviđa da se svako smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom.

Kako povrede odredbi članova 3. i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Sanje Cakić Milošević ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković