Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti povodom navodno nedozvoljenog dokaza

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog Aleksandra Rvovića, advokat Snežana Rajković, na osnovu člana 482-486 ZKP, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti „zbog povreda zakona propisanih članom 438. stav 1. tačka 4) i stav 2. tačka 1) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev i pobijane presude ukine te predmet vrati na ponovno odlučivanje u potpuno novom veću ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe kao i da odloži ili prekine izvršenje pravnosnažne presude“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na „nedozvoljenom dokazu“ - iskazu svedoka – okrivljenog, AA datom 22.12.2018. godine, pre donošenja naredbe o sprovođenju istrage, pri čemu davanju iskaza nisu prisustvovali niti okrivljeni Aleksandar Rvović niti njegov branilac, s`obzirom na to da o istom nisu obavešteni, na koji način su nezakonito onemogućeni da AA direktno postavljaju pitanja i otklone eventualne nejasnoće. Odbrana nalazi da je navedeni nedozvoljeni dokaz morao biti izdvojen iz spisa predmeta, ali je sud takav predlog odbio.

Vrhovni kasacioni sud je iznete navode ocenio kao neosnovane, s`obzirom na to da je okrivljeni AA odbranu izneo u zakonito sprovedenom postupku, u svemu u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku.

Iz spisa predmeta proizlazi da je AA, pred Višim javnim tužiocem u Užicu saslušan u svojstvu okrivljenog, odnosno tada osumnjičenog, te da je odbranu izneo 22.12.2018. godine u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, advokata Amila Bukvića, nakon što je upozoren o svojim pravima iz člana 68. stav 1. tačka 1) i 2) i člana 289. stav 1. i 2. ZKP, te nakon što mu je omogućen poverljiv razgovor sa braniocem. Tada sačinjeni zapisnik Kt 125/18 od 22.12.2018. godine okrivljeni AA i njegov branilac po službenoj dužnosti, advokat Amil Bukvić, su potpisali bez primedbi. Nadalje, u smislu člana 296. stav 2. ZKP, Viši javni tužilac u Užicu je doneo naredbu Kti 53/18 - 24.12.2018. godine o sprovođenju istrage protiv okrivljenog Aleksandra Rvovića, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i protiv okrivljenog AA, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ.

Takođe, Zakonik o krivičnom postupku ne predviđa i ne propisuje obavezu obaveštavanja i pozivanja saokrivljenog i njegovog branioca prilikom saslušanja drugog okrivljenog lica, a postavljanje pitanja od strane okrivljenog Aleksandra Rvovića i njegovog branioca saokrivljenom AA i obrnuto je omogućeno na glavnom pretresu, u smislu odredbe člana 399. stav 2. i 3. ZKP.

S`toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u redovnom krivičnom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja bi uticala na zakonitost prvostepene i drugostepene presude, na koju se suprotnim navodima, u zahtevu branioca okrivljenog, neosnovano ukazuje.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje da je izreka presude nerazumljiva jer je prvostepeni sud optuženog oglasio krivim za prodaju opojnih droga, a da pri tome kod okrivljenog nije pronađen nikakav novac od prodaje, čime je učinjena povreda odredbe člana 424. stav 1. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se iznetim navodima suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahtev za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, te je u tom delu zahtev ocenjen kao nedozvoljen.

Podnetim zahtevom se ukazuje na povredu odredbe člana 1. stav 2. i člana 41. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, uz iznošenje detaljnih razloga o učinjenoj povredi, međutim kako navedene povrede zakona takođe ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane branioca okrivljenog, u smislu člana 485. stv 4. u vezi stava 1. ZKP, to je podneti zahtev i u ovom delu, ocenjen kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog podnosi i zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, pri čemu u obrazloženju ne navodi zbog čega smatra da je pobijanim odlukama učinjena navedena povreda zakona.

Kako Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 4. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, te kako je branilac okrivljenog u zahtevu samo istakao povredu iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, ne dajući razloge zbog kojih smatra da je pobijanim odlukama učinjena navedena povreda, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu, nema zakonom propisani sadržaj (član 484. ZKP).

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,

Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,

Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić