Prekoračenje optužbe u krivičnom postupku i sadržina zahteva za zaštitu zakonitosti

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA- advokata Aleksandre Mandić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju 3K.broj 449/21 od 01.12.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 106/2024 od 20.03.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 29.10.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandre Mandić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju 3K.broj 449/21 od 01.12.2023. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 106/2024 od 20.03.2024. godine u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju 3K.broj 449/21 od 01.12.2023. godine, pored ostalih oglašen je krivim okrivljeni AA da je izvršio krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatovra u trajanju od jedne godine. Istom presudom okrivljeni su obavezani da snose troškove krivčnog postupka kako je to bliže određeno u prvostepenoj presudi dok je oštećena radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 106/2024 od 20.03.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Prokuplju i branilaca okrivljenih BB, VV, GG i AA i presuda Osnovnog suda u Prokuplju 3K. broj 449/2021 od 01.12.2023. godine, je potvrđena osim u delu odluke o troškovima krivičnog postupka u kom delu su žalbe branilaca okrivljenih usvojene i presuda je u tom delu ukinuta i predmet u tom delu je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. Istom presudom određeno je da troškovi krivičnog postupka nastali pred Apelacionim sudom u Nišu padaju na teret okrivljenih GG i AA, o čijoj će visini sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandra Mandić zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) pa je u sednici veća koja je održana u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotri spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Aleksandre Mandić je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok u preostalom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno da je pobijanim presudama prekoračena optužba s obzirom da iako je optužnim predlogom okrivljenima kao saizvršiocioma stavljeno na teret da su zajednički preduzimali radnje izvršenja bez navođenja koje tačno radnje je svako od okrivljenih preduzeo, sud ih oglašava krivim za radnju izvršenja u kojoj je taksativno navedeno koju radnju je svaki od okrivljenih tačno preduzeo, na koji način je, po navodima branioca, sud izmenio pravno relevantne činjenice i prekoračio optužbu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postajati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizilazi da je optužnim predlogom Osnovnog javnog tužilaštva u Prokuplju Kt br. 108/19 od 15.11.2021. godine okrivljenima stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika zbog postojanja opravdane sumnje da su u vreme i na mestu određenom u optužnom aktu „ u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, obijanjem zatvorenog prostora oduzeli tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem pribave sebi protivpravnu imovinsku korist na taj način što su...neopaženo došli do porodične kuće i dvorišta oštećene DD... iskoristivši odsustvo vlasnika kuće...okrivljeni VV i okrivljeni BB upotrebom fizičke snage i podesnim predmetom delovali u predelu katanca na podrumu kuće oštećene...a zatim svi zajedno ušli u podrum i iz istog protivpravno oduzeli...čime su sebi pribavili protivpravnu imovinsku korist...pri čemu su bili svesni protivpravnosti dela i čije izvršenje su hteli“.

Poređenjem činjeničnog opisa predmetnog krivičnog dela datog u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca i činjeničnog opisa dela iz izreke prvostepene presude zaključuje se da je prvostepeni sud u izreku presude uneo „na taj način što su po dogovoru, a na predlog okrivljenog VV...otišli do kuće oštećene...okrivljeni VV iz ... je poneo klešta kojima je okrivljeni BB iz ... obio katanac na podrumu, a zatim su okrivljeni BB i VV ušli u podrum i iz istog protivpravno oduzeli... dok su okrivljeni GG i AA ... čuvali stražu tako što su ih čekali na obližnjem igralištu, a zatim su svi okrivljeni sa balonima vina napustili lice mesta, čime su sebi pribavili protivpravnu imovnsku koristi...“

Po nalaženju Vrhovnog suda citiranom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA, već je na navedeni način opis krivičnog dela uskladio sa činjeničnim stanjem utvrđenim tokom dokaznog postupka i to u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

S obzirom da navedena izmena činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci presude okrivljenog nije dovela u teži procesno pravni položaj niti je isti oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju od onih za koju je optužen, Vrhovni sud je suprotne navode branioca ocenio kao neosnovane.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu i kao nezakonit dokaz označava zapisnik o saslušanju okrivljenog GG koji je dat pred organom policije KU br: dd-682389/2018 i dd – 652710/2018 od 29.11.2018. godine. Međutim, iako označena povreda predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, branilac ne obrazlaže u čemu se nezakonitost označenog zapisnika ogleda.

S obzirom da odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, pa je shodno tome ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković