Primena načela ne bis in idem u odnosu krivičnog i prekršajnog postupka

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP primerak zahteva Republičkog javnog tužioca dostavio braniocu okrivljenog, advokatu Snežani Miletić, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP o kojoj nije, u smislu člana 488. stav 2. ZKP obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer nije našao da bi njihovo prisustvo bilo od koristi za razjašnjenje stvari, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 807/20 od 29.09.2020. godine je neosnovan.

Iz spisa predmeta proizilazi da je PS Knjaževac podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka broj 1-508-00225/16 od 17.10.2016. godine Prekršajnom sudu u Zaječaru, Odeljenje u Knjaževcu protiv okrivljenog AA zbog prekršaja iz člana 9. stav 2. Zakona o javnom redu i miru i da je prema okrivljenom AA na osnovu člana 248. stav 1. tačka 8. Zakona o prekršajima obustavljen prekršajni postupak zbog sumnje da je učinio prekršaj iz člana 9. stav 2. Zakona o javnom redu i miru, jer je ovlašćeni podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka odustao od podnetog zahteva.

Dalje, iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni javni tužilac u Zaječaru - Odeljenje u Knjaževcu podneo Osnovnom sudu u Knjaževcu optužni predlog Kt 3/17 od 03.07.2018. godine protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ te da je presuda Osnovnog suda u Knjaževcu K 191/19 od 18.12.2019. godine, kojom je preinačena presuda Osnovnog suda u Knjaževcu K 73/18 od 24.09.2019. godine, potvrđena presudom Višeg suda u Zaječaru Kž1 47/20 od 18.05.2020. godine, tako što je prema okrivljenom AA na osnovu odredbe člana 422. stav 1. tačka 2) ZKP odbijena optužba da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ.

Republički javni tužilac pravnosnažne presude pobija zbog povrede zakona iz člana 422. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 4. stav 1. ZKP navodima da se u konkretnom slučaju ne može raditi o presuđenoj stvari obzirom da se pokrenutim prekršajnim i krivičnim postupkom ne štiti isti zaštitni objekat, obzirom da se prekršajem iz člana 9. stav 2. Zakona o javnom redu i miru štiti javni red i mir, a krivičnim delom iz člana 121. stav 1. KZ štiti se telesni integritet i zdravlje ljudi, kao i da je za postojanje prekršaja dovoljno da je došlo do narušavanja javnog reda i mira, dok je za postojanje krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ potrebno da je nastupila posledica koja se manifestuje teškom telesnom povredom ili teškim narušavanjem zdravlja oštećenog.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, iz izreke zahteva za pokretanje prekršajnog postupka proizilazi da je okrivljenom stavljeno na teret da je dana 15.10.2016. godine oko 15.50 časova u ... u ulici ... broj .. u dvorištu porodične kuće BB izazivanjem tuče i učestvovanjem u tuči narušio javni red i mir na taj način što je posle kraće svađe sa BB iz ..., ulica ... broj .. istog odgurnuo jednom rukom a drugom mu zadao udarac u predelu lica usled čega je BB pao na betonsku stazu i zadobio telesnu povredu u predelu glave.

Prema opisu radnje date u optužnom predlogu javnog tužioca Kt 3/17 od 03.07.2018. godine okrivljeni je sa umišljajem i u uračunljivom stanju dana 15.10.2016. godine u popodnevnim časovima u ..., u ulici ... broj .. u dvorištu BB teško telesno povredio oštećenog BB na taj način što ga je pesnicom u kojoj se nalazio nepoznati predmet udario po licu i naneo mu razderno-nagnječnu ranu glave u čeonom predelu, dve razderno-nagnječne rane nosa, prelom nosne kosti bez dislokacije, razderno-nagnječnu ranu gornje usne, nagnječenje donje usne i razlabljenje (iščašenje) tri zuba donje vilice koje povrede pojedinačno i zbirno predstavljaju tešku telesnu povredu svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Iz opisa radnje teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, koja je okrivljenom bila stavljena na teret u predmetnom krivičnom postupku optužnim predlogom Kt 3/17 od 03.07.2018. godine i istom saglasno činjeničnog opisa dela u izreci i obrazloženju prvostepene presude kojom je optužba odbijena proizilazi da činjenični opis krivičnog dela istovetan i u bitnom isti sa činjeničnim opisom navedenog prekršaja iz člana 9. stav 2. Zakona o javnom redu i miru, jer se opis krivičnog dela odnosi na istog okrivljenog, isti životni događaj koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru dana 15.10.2016. godine u ... u ulici ... broj .. u dvorištu porodične kuće BB i na istu radnju izvršenja i bitno istu posledicu, s obzirom da je u prekršajnom postupku navedeno da je prouzrokovana telesna povreda glave, a u krivičnom postupku je ta povreda glave precizno opisana i kvalifikovana kao teška telesna povreda. Okolnost da opis prekršaja iz člana 9. stav 2. ZJRM ne sadrži opis teške telesne povrede oštećenog, koja posledica i nije obeležje tog prekršaja, nije od uticaja i ne menja suštinski istovetnost opisa događaja u oba postupka.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca da se u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari, s obzirom na različitost zaštitnih objekata prekršaja i krivičnog dela u pitanju,kao i vezano za nastupelu posledicu.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Pravna sigurnost u kaznenom pravu, garantovana je i Ustavom Republike Srbije, koji u članu 34. stav 4. propisuje da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku, a istim zabranama podleže i vođenje postupka za drugo kažnjivo delo.

Osim toga, i odredbom člana 4. Protokola 7 uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države, za delo zbog kog je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen.

Imajući u vidu citirane zakonske, ustavne odredbe, kao i odredbe Konvencije,te činjenicu da radnje okrivljenog AA opisane u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka i radnje zbog kojih je prema njemu optužba odbijena predstavljaju činjenično jedan isti događaj, sa istovetnim i u bitnom istim činjenicama, te da se za navedeni prekršaj može izreći i kazna zatvora od 30 do 60 dana, ostvarena je pretpostavka da radnje koje su mu stavljene na teret u prekršajnom postupku, po težini zaprećene kazne predstavljaju ekvivalent optužbi za krivično delo, to je Vrhovni kasacioni sud našao da se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari. Tu okolnost su nižestepeni sudovi pravilno utvrdili, pri tom primenjujući u potpunosti i standarde Evropskog suda za ljudska prava iznete u predmetima („merila Engel“, koja su postavljena u utvrđenoj sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava - odluka Engel i drugi protiv Holandije od 08.06.1976. godine, kao i odluke Zolotukin protiv Rusije od 10.02.2009. godine i Maresti protiv Hrvatske od 26.09.2009. godine).

Stoga je Vrhovni kasacioni sud kao neosnovan odbio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 807/20 od 29.09.2020. godine.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Za zapisničara-savetnik,

Irina Ristić, s.r.

Predsednik veća-sudija,

Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić