Rešenje o odbacivanju zahteva protiv presuda kao neblagovremenog i protiv rešenja kao nedozvoljenog

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 573/2012 od 30.10.2012. godine povodom žalbe branioca okrivljenog M.M., a po službenoj dužnosti preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.9140/2010 od 30.06.2011. godine u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog M.M. zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 201. stav 4. u vezi člana 195. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 9140/10-Kv br.258/14 od 30.05.2014. godine odbačen je zahtev branioca okrivljenog M.M. za ponavljanje krivičnog postupka okončanog presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.9140/10 od 30.06.2011. godine, preinačenom u pogledu odluke o kazni presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 573/12 od 30.10.2012. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1824/14 od 17.09.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.M. izjavljena protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 9140/10-Kv br.258/14 od 30.05.2014. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda i pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.M., advokat B.T. iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, jer su pobijana rešenja obuhvaćena bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, dok su pobijane presude donete uz povredu zakona, odnosno uz povredu više odredaba ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pravnosnažne presude i pravnosnažna rešenja i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. i 487. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

-Da je zahtev branioca okrivljenog M.M. podnet protiv pravnosnažnih presuda neblagovremen,

-da je zahtev branioca okrivljenog M.M. podnet protiv pravnosnažnih rešenja nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je pored povreda zakona koje predstavljaju zakonske razloge zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, da se isti može podneti u roku od 30 dana od dana kada je okrivljenom dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Iz povratnice u spisima predmeta proizilazi da je okrivljeni M.M. presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 573/12 od 30.10.2012. godine primio dana 23.02.2013. godine, a iz prijemnog pečata Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da je branilac okrivljenog M.M., advokat B.T. zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.9140/2010 od 30.06.2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 573/12 od 30.10.2012. godine podneo Vrhovnom kasacionom sudu dana 06.11.2014. godine.

Imajući u vidu da je branilac okrivljenog M.M. zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.9140/10 od 30.06.2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 573/12 od 30.10.2012. godine, podneo po proteku roka od 30 dana od dana dostavljanja drugostepene presude okrivljenom, Vrhovni kasacioni sud je našao, da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog podnet protiv pravnosnažnih presuda, neblagovremen.

Branilac okrivljenog M.M. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti i protiv pravnosnažnih rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 9140/10-Kv br.258/14 od 30.05.2014. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1824/14 od 17.09.2014. godine zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer se ista zasnivaju na dokazima - nalazima veštaka, na kojima se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati. Naime, u zahtevu za zaštitu zakonitosti se navodi da su zaključcima prvostepenog i drugostepenog suda u pobijanim rešenjima povređene odredbe člana 113. ZKP, člana 473. stav 1. tačka 3. ZKP i člana 14. ZKP, dok iz obrazloženja navedenih povreda proizilazi da se pravnosnažna rešenja pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog M.M. navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih rešenja kojima je odbačen zahtev za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 573/12 od 30.10.2012. godine, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP (bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP), zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ona sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Naime, branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih rešenja, a suprotno utvrđenjima u pobijanim rešenjima navodi da je saobraćajnom ekspertizom od 14.02.2014. godine i sudsko-medicinskim mišljenjem od 06.03.2014. godine koji su obavljeni nakon pravnosnažno okončanog krivičnog postupka protiv okrivljenog M.M., utvrđeno da je kritičnom prilikom motornim vozilom upravljao D.P.N. a da je M.M. bio suvozač, zbog čega je i predloženo ponavljanje krivičnog postupka u ovoj krivično-pravnoj stvari, a da su prvostepeni i drugostepeni sud stali na stanovište da navedeno predstavlja samo drugačije tumačenje već utvrđenih činjenica ranijim veštačenjima i ne predstavlja novi dokaz zbog koga bi moglo biti dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka. Na taj način je prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti učinjena povreda odredbe člana 113. ZKP, jer u konkretnom slučaju u pitanju dva nova veštačenja sa drugačijim činjeničnim zaključkom, pa se ta veštačenja moraju tretirati kao novi dokazi u smislu odredaba ZKP, a odbacivanjem zahteva za ponavljanje krivičnog postupka povređena je i odredba člana 473. stav 1. tačka 3. ZKP. U zahtevu se dalje navodi da u postupku koji je prethodio donošenju prvostepene i drugostepene presude sudovi nisu istinito i potpuno utvrdili činjenice koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke, a da je navedeno potvrđeno upravo novim veštačenjima na osnovu kojih je podnet zahtev za ponavljanje krivičnog postupka. U zahtevu se navodi i da je pobijanim odlukama povređeno pravo okrivljenog M.M. na suđenje u razumnom roku propisano članom 14. ZKP.

Kako je dakle u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih rešenja kojima je odbačen zahtev za ponavljanje krivičnog postupka pravnosnažno okončanog presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 573/12 od 30.10.2012. godine samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno (bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP) a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva – činjenična utvrđenja prvostepenog i drugostepenog suda koja se tiču ocene suda da li su u pitanju novi dokazi zbog kojih bi ponavljanje krivičnog postupka bilo dozvoljeno i povredu prava okrivljenog na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.M. podnet protiv pravnosnažnih rešenja, odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 487. stav 1. tač. 1. i 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučeno je kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                      Dragiša Đorđević, s.r.