Presuda Vrhovnog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog krivičnog dela uvrede

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Gordane Kojić, Tatjane Vuković, Milene Rašić i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti i dopuni zahteva od 15.08.2023. godine branioca okrivljenog AA, advokata Harisa Henjaša, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prijepolju 3. K. br. 79/21 od 06.03.2023. godine i Višeg suda u Užicu Kž1 148/23 od 04.07.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 05.12.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i dopuna zahteva od 15.08.2023. godine, branioca okrivljenog AA, advokata Harisa Henjaša, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prijepolju 3. K. br. 79/21 od 06.03.2023. godine i Višeg suda u Užicu Kž1 148/23 od 04.07.2023. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prijepolju 3. K. br. 79/21 od 06.03.2023. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 150.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku, novčana kazna će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, sud odrediti jedan dan kazne zatvora. Odlučeno je o imovinskopravnom zahtevu oštećenog i troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Užicu Kž1 148/23 od 04.07.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Prijepolju 3. K. br. 79/21 od 06.03.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Haris Henjaš podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti i dopunu zahteva dana 15.08.2023. godine, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 11) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe i obaveže privatnog tužioca da snosi troškove postupka.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev i dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu i dopuni zahteva za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer izreka pravnosnažne presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ. U vezi sa iznetim branilac navodi da u dispozitivu privatne tužbe nije opisana i navedena krivica okrivljenog kao opšti subjektivni element krivičnog dela, a koji se sastoji od uračunljivosti, vinosti i svesti o zabranjenosti dela. Branilac dodatno obrazlaže u dopuni zahteva, označenu povredu navodima da izreka prvostepene presude ne sadrži da je okrivljeni napisao uvredljive reči u nameri omalovažavanja. Po stavu odbrane, namera omalovažavanja predstavlja bitno obeležje krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Po nalaženju ovoga suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenog, datom u izreci prvostepene presude, naznačene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivne, u odnosu na radnju izvršenja, koja se u konkretnom slučaju sastoji u uvredi oštećenog -- privatnog tužioca, pošto je okrivljeni na društvenoj mreži „facebook“ napisao „predsednik ... je patološki lažov, lopov i alkoholičar...“, a koje reči objektivno posmatrano predstavljaju uvrede, tj izjave omalovažavanja privatnog tužioca i nepoštovanje njegovog dostojanstva, koje su kod privatnog tužioca izazvale osećaj uvređenosti, tako i subjektivne, koje se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog upravljenog na izvršenje krivičnog dela u pitanju.

Iz iznetih razloga, neosnovano se u zahtevu i dopuni zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na nepostojanje subjektivnih zakonskih obeležja predmetnog krivičnog dela i da je pravnosnažna presuda doneta uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Vrhovni sud nalazi, a nasuprot navodima zahteva, da namera omalovažavanja nije zakonsko obeležje krivičnog dela uvreda, već je stavom 4. člana 170. KZ, predviđen osnov isključenja postojanja krivičnog dela u situaciji kada je uvredljiva izjava data, između ostalog, u vršenju političke delatnosti, pod uslovom da se iz načina izražavanja ili drugih okolnosti vidi da to nije učinjeno u nameri omalovažavanja, što nižestepeni sudovi, u konkretnom slučaju, nisu našli.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže navodima da je prvostepeni sud izrekom pobijane presude prekoračio optužbu, jer je sud u izreci pobijane presude naveo da je okrivljeni bio „svestan svoga dela, hteo njegovo izvršenje i nastupanje zabranjene posledice“, dok privatna krivična tužba ne sadrži subjektivne elemente krivičnog dela, odnosno ne sadrži „svest o delu na način kako je sud to naveo u izreci i nastupanje zabranjene posledice“.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude, na strani dva, stav četiri i strani tri, stav jedan, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja numeriše i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, koju obrazlaže navodima da je izreka presude nerazumljiva, jer u istoj nedostaje svest o zabranjenosti odnosno protivpravnosti dela.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, Vrhovni sud je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić