Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu krivičnog dela uvrede
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbio je kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog za uvredu. Utvrđeno je da nije došlo do prekoračenja optužbe niti postoji povreda krivičnog zakona, jer radnje okrivljenog sadrže sva bitna obeležja krivičnog dela.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1265/2014
27.01.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog G.G., zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata M.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 70/2014 od 17.04.2014. godine i Višeg suda u Somboru Kž 308/14 od 14.08.2014. godine, u sednici veća održanoj 27.01.2015. godine, jednoglasno je doneo:
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.G., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 70/2014 od 17.04.2014. godine i Višeg suda u Somboru Kž 308/14 od 14.08.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu K 70/2014 od 17.04.2014. godine okrivljeni G.G. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ za koje je osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 40.000,00 dinara, koju je dužan platiti u roku od četiri meseca, po pravnosnažnosti presude, a u protivnom će ista biti zamenjena kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne biti određen jedan dan kazne zatvora.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da u smislu člana 264. u vezi člana 261. stav 1. i 2. tačka 7. ZKP-a, naknadi troškove krivičnog postupka privatnom tužiocu, kao u izreci presude.
Presudom Višeg suda u Somboru Kž 308/14 od 14.08.2014. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog G.G. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 70/2014 od 17.04.2014. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. i člana 483. stav 1. i 2. ZKP-a, branilac okrivljenog, advokat M.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 438. tačka 1. tačka 8. i 9., te povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1. sve u vezi člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, bez navođenja konkretnog predloga Vrhovnom kasacioniom sudu u pogledu odluke po podnetom zahtevu.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja zahteva za zaštitu zakonitosti podnetog od strane branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da nije neophodno njihovo prisustvo na sednici veća te da nije od značaja za donošenje presude, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije osnovan.
Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.G. navodi da je u redovnom krivičnom postupku učinjena povreda odredbe člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP-a navodima da se identitet optužnog akta i same presude u pogledu bića krivičnog dela uvrede bitno razlikuje, „jer nije rešen predmet optužbe već nešto sasvim drugo, pa je time i optužba prekoračena“. Po navodima u zahtevu, optužni akt govori o jednom sasvim drugom sledu događaja od presude.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je okrivljeni suštinski oglašen krivim za identične propuste i radnje koje su mu na teret stavljene optužnim aktom privatnog tužioca, te da je nasuprot stavu odbrane, izrekom presude činjenični opis prilagođen činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, za šta je sud ovlašćen, te da je predmet optužbe u potpunosti rešen i da optužba nije prekoračena, odnosno da u redovnom krivičnom postupku sud nije postupao protivno odredbi člana 438. stav 1. tačka 8) i tačka 9) ZKP-a.
Osim toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog navedene pravnosnažne presude neosnovano pobija i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP-a, jer delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo, uz obrazloženje da se okrivljeni praktično branio od mogućnosti da strada od lovaca koji nezakonito love u blizini manjoj od 200m, od stambenog objekta - salaša, terajući lovce i praktično braneći svoj život.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da prvostepena i drugostepena presuda ne sadrže povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP-a, s`ozbirom da je prvostepeni sud nakon što je na glavnom pretresu izveo dokaze, na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio krivičnii zakon nalazeći da se u radnjama okrivljenog stiču sva bitna obeležja krivičnog dela za koje je oglašen krivim - uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.
Kako su navedene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP-a i člana 439. tačka 1) ZKP-a isticane u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, te primenom odredbe člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.