Presuda Vrhovnog kasacionog suda o postojanju krivičnog dela prevare

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav. 2 ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i istu obrazlaže navodima da krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, jer ne postoje objektivni elementi krivičnog dela, odnosno radnja izvršenja krivičnog dela opisana u izreci prvostepene presude nije krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ. Branilac navodi da su u izreku prvostepene presude samo formalno uneti zakonski elementi bića tog krivičnog dela. Osim toga, u izreku je uneto samo da je okrivljeni oštećenog doveo u zabludu ali ne i da ga je održavao u zabludi. Branilac ističe da ovako opisane radnje iz izreke prvostepene presude opisuju zasnivanje građansko – pravnog odnosa između okrivljenog i oštećenog povodom ugovora o kupoprodaji putničkog motornog vozila, te da u konkretnom slučaju ne postoji namera kod okrivljenog da pribavi protivpravnu imovinsku korist, odnosno prevarna namera. Branilac navedeno obrazlaže time što prilikom zaključenja kupoprodajnog ugovora, okrivljeni nije imao nameru da ugovornu obavezu plaćanja kupoprodajne cene ne ispuni, te da nije opisan subjektivni odnos okrivljenog prema preduzetoj ugovornoj obavezi, čime je izostala prevarna namera i krivica.

Krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini.

U izreci pobijane prvostepene presude, navedeno je da je okrivljeni u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci, u stanju uračunljivosti, svestan svog dela čije izvršenje je hteo, i svestan zakonske zabranjenosti svog dela, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu oštećenog BB i time ga naveo da mu na štetu svoje imovine preda svoje putničko motorno vozilo „BMV 320“, godina proizvodnje 2000, tako što je po dogovoru došao u ..., pregledao ispravnost vozila i obavio probnu vožnju, nakon čega je oštećenom saopštio da trenutno nema novca, ali da želi da kupi vozilo i da će mu u dve mesečne rate isplatiti kupoprodajnu cenu od 2.300 evra u dinarskoj protivvrednosti 273.700,00 dinara, na šta u prvi mah oštećeni nije pristao, ali ga je okrivljeni ubedio lažno mu prikazujući da je dobrog imovnog stanja, da ima veliku imovinu i zaposlen, što je kod oštećenog stvorilo uverenje da će okrivljeni ispoštovati taj dogovor, zbog čega mu je predao bez plaćanja kupoprodajne cene svoj automobil, koji je okrivljeni nedugo zatim u ... predao drugom licu u zamenu za skuplji automobil uz doplatu, koju takođe nije izvršio, da bi 14. oktobra 2019. godine kod javnog beležnika u ..., pošto oštećenom nije ništa isplatio, dao i izjavu kojom priznaje da oštećenom duguje iznos od 2300 evra i da će taj dug izmiriti zaključno sa 31.decembrom 2019. godine, a što nije učinio i prestao da se javlja oštećenom na telefon, zbog čega ga je oštećeni i tužio Osnovnom sudu u Požegi, u kom predmetu je doneta presuda zbog izostanka tuženog, nakon čega je pokrenuo i postupak izvršenja u kom nije moglo biti naplaćeno potraživanje, jer okrivljeni nema imovine i prihoda, budući da mu je imovina koju je imao, takođe oduzeta u postupku izvršenja i to pre kupovine predmetnog vozila.

U konkretnom slučaju, u izreci navedene presude, pored ostalih subjektivnih elemenata, opisana je namera, kao nužan subjektivni element krivičnog dela prevara iz člana 208. KZ i radnja izvršenja, kao objektivni element ovog krivičnog dela. Radnja izvršenja, predstavlja lažno prikazivanje činjenica od strane okrivljenog (da je dobrog imovnog stanja, da ima veliku imovinu i da je zaposlen), na koji način je doveo u zabludu oštećenog, a zatim je opisano i održavanje u zabludi (radnjama koje su usledile), a koje su u konkretnom slučaju, navele oštećenog, da mu na štetu svoje imovine preda svoje putničko motorno vozilo „BMV 320“ i da čeka isplatu dogovorene cene, čime je očigledno pretrpeo štetu.

Imajući u vidu navedeno, jasno proizilazi prevarna namera kod okrivljenog da pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovođenjem u zabludu oštećenog i navođenjem oštećenog da na štetu svoje imovine preda svoje putničko motorno vozilo za koje nije isplaćena kupoprodajna cena, na koji način su ostvareni bitni elementi bića krivičnog dela, za koje je oglašen krivim.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1.KZ, a kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Božovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić