Zakonitost ispitivanja svedoka pozivanjem na prethodne iskaze date tužilaštvu

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 873/24 od 29.04.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužilaštva u Loznici, okrivljenog AA i njegovih branilaca, pa je presuda Osnovnog suda u Loznici 3K. br. 562/21 od 12.08.2024. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Ivana Delić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 10) i člana 439. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovo suđenje ili drugostepenom sudu radi ponovnog odlučivanja po žalbama odbrane, s tim da u smislu odredbe člana 488. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do okončanja postupka pred Vrhovnim sudom.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobija zbog učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i navodi da se osuđujuće presude zasnivaju na nezakonitom dokazu. Kao nezakonit dokaz branilac označava iskaze ispitanih svedoka BB, VV i GG datih na zapisniku o glavnom pretresu od 21.12.2022. godine, pri čemu se nezakonitost ovih iskaza, po navodima branioca, ogleda u činjenici da je konstatovano da ovi svedoci izjavljuju saglasno zapisnicima o saslušanju pred Osnovnim javnim tužiocem u Loznici, a da nije konstatovano da je zapisnik kod OJT Loznica od 26.08.2021. godine pročitan, već je samo navedeno da svedoci kazuju saglasno tom zapisniku, na koji način članovi veća nisu imali priliku da se upoznaju sa sadržinom ovog zapisnika.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je na glavnom pretresu održanom dana 21.12.2021. godine ispitan svedok VV, koji je, na osnovu člana 96. ZKP, položio zakletvu i poučen je o svemu u smislu člana 401. ZKP, pa je navedeno da „svedok u svemu iskazuje kao na zapisnicima OJT Loznica od 25.09.2020. godine i od 26.08.2021. godine“, nakon čega se, odgovarajući na pitanje branioca, preciznije izjasnio o pojedinim stvarima te precizirao i pojasnio svoj iskaz. Potom je i svedok GG, u smislu člana 401. ZKP, opomenut da je dužan da govori istinu i da ne sme ništa da prećuti, zatim upozoren da davanje lažnog iskaza predstavlja krivično delo, upozoren da nije dužan da odgovara na pitanja ako je verovatno da bi time izložio sebe ili blisko lice teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju, da je položio zakletvu na osnovu člana 96. ZKP, a potom ostao u svemu kao na zapisnicima OJT Loznica od 25.09.2020. godine i od 06.09.2021. godine a potom je odgovarao i na pitanje branioca kojima je pojasnio određene stvari. Osim toga, iz spisa predmeta proizilazi da je svedok BB na isti način upozoren o svim članovima zakonima kojim je uređeno ispitivanje svedoka i da nakon što je shodno zakonskim odredbama poučen pravilno od strane suda o svojim pravima i obavezama, isti je naveo da ostaje u svemu kao na zapisniku OJT Loznica od 26.08.2021. godine.

Imajući u vidu napred navedeno, po nalaženju Vrhovnog suda, sud izvođenjem ovih dokaza, na opisani način, nije učinio povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer ovakav način ispitivanja svedoka ne čini takav dokaz nezakonitim, pa su suprotni navodi branioca izneti u podnetom zahtevu ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da u osuđujućoj presudi sud nije dao razloge zašto nije cenio kao dokaz vansudsko poravnanje koje je okrivljeni zaključio sa svakim od oštećenih lica, niti zašto kao osobito olakšavaju okolnost nije cenio držanje okrivljenog posle izvršnog krivično dela, niti je dao razloge o zaključku da prihvata sprovođenje izvršnog postupka kao potpuno zakonitog iako se sprovodi na adresi roditelja tuženog, a kojim svim navodima ukazuje suštinski na učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac osporava ocenu odbrane okrivljenog i navodi da je sud pogrešio kada nije poklonio veru odbrani okrivljenog u pogledu činjenice da je imao razloga da bude u stanju razdraženosti, a potom osporava i način na koji je sud vršio ocenu iskaza svedoka DD i ĐĐ, pri tom zanemarujući činjenicu da je svedok ĐĐ iskazao da okrivljeni živi u ..., da tamo ima kuću i radnju, a koju činjenicu je sud morao da utvrdi, jer pogrešnim i nepotpunim utvrđenjem suda došlo se do pogrešnog zaključka da okrivljeni nije imao razlog da bude u stanju razdraženosti. Ovakvim navodima kojima branilac osporava ocenu izvedenih dokaza suštinski ukazuje da je pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te je na navedeni način učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud u ovim delovima zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, koji predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, kako branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ne obrazlaže u čemu se sastoje istaknute povrede, to je Vrhovni sud ocenio da u ovim delovima zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. i 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković