Ukidanje odluke o troškovima i potvrda osude za uvredu

Istom presudom okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime sudskog paušala iznos od 10.000,00 dinara, kao i da solidarno plati privatnim tužiocima BB, VV i GG na ime troškova krivičnog postupka iznos od 331.720,80 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok su privatni tužioci BB, VV i GG, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

Pored toga, istom presudom privatni tužioci BB, VV i GG su obavezani da solidarno plate sudu na ime takse za tužbu i odluku iznos od 1.960,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 135/25 od 26.08.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljenog AA, advokat Đorđe Vučić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, povrede odredaba iz člana 441. stav 4. ZKP i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te preinači pobijane presude tako što će odbiti optužbu protiv okrivljenog usled postojanja procesnih okolnosti koje isključuju krivično gonjenje, te da sud obaveže privatne tužioce da okrivljenom plate troškove krivičnog postupka ili da usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i odlučiti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret privatnih tužilaca ili da ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovni postupak prvostepenom sudu, kao i da u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca o sednici veća.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Osnovno branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 263. stav 1. ZKP, ističući da je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakon na štetu okrivljenog.

S tim u vezi navodi da je prvostepeni sud u presudi koja je predmet zahteva, odlučujući o troškovima krivičnog postupka pogrešno obavezao okrivljenog da je dužan da nadoknadi troškove privatnim tužiocima BB, VV i GG za pristup advokata na neodržani glavni pretres na dan 18.11.2024. godine, iako je na zapisniku sa glavnog pretresa Osnovnog sud u Leskovcu konstatovano da troškovi neodržanog pretresa padaju na teret privatnih tužilaca, a koji stav je prihvaćen kao pravilan i od strane drugostepenog suda u presudi kojom je odlučivao po žalbi branioca i koja je predmet zahteva za zaštitu zakonitosti.

Odredbom člana 263. stav 1. ZKP propisano je da će okrivljeni, oštećeni, oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, branilac, zakonski zastupnik, punomoćnik, svedok, veštak, stručni savetnik, prevodilac, tumač i sturčno lice, bez obzira na ishod krivičnog postupka, snositi troškove svog dovođenja, odlaganja dokazne radnje ili glavnog pretresa i druge troškove postupka koje su prouzrokovali svojom krivicom, kao i odgovarajući deo paušalnog iznosa. Stavom 2. istog člana propisano je da se o troškovima iz stava 1. ovog člana donosi posebno rešenje, osim ako se o troškovima koje snose privatni tužilac ili okrivljeni rešava u odluci o glavnoj stvari.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u slučaju odlaganja glavnog pretresa privatni tužioci će sami snositi troškove krivičnog postupka bez obzira na ishod krivičnog postupka, ukoliko je pretres odložen njihovom krivicom, ali uz neophodan uslov da se o skrivljenim troškovima u smislu odredbe člana 263. stav 2. ZKP, donese posebno rešenje ili da se o istim odluči u presudi kojom se odlučuje o glavnoj stavari, koja odluka je u ovom krivičnom postupku izostala, imajući u vidu da u spisima predmeta ne postoji rešenje kojim je odlučeno o krivici privatnih tužioca BB, VV i GG za odlaganje glavnog pretresa za dan 18.11.2024. godine, niti su isti obavezani presudom nakon okončanja krivičnog postupka.

Obavezujući okrivljenog da naknadi troškove krivičnog postupka za navedeni neodržani glavni pretres u prvostepenoj presudi koja je predmet zahteva, a koje troškove su skrivili privatni tužioci, što je zapisnički konstatovano dana 18.11.2024. godine, kojom prilikom je konstatovano da troškove odlaganja snose privatni tužioci, ovakvim postupanjem suda pobijanim pravnosnažnim presudama je učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, kako se to osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je u tom delu ukinuo pobijane pravnosnažne presude i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, da bi u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi doneo pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan i nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodima da u konkretnom slučaju postoje okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje okrivljenog.

S tim u vezi branilac okrivljenog ističe da je sud bio u obavezi da donese rešenje kojim se privatna tužba odbija, imajući u vidu postupanje suda po privatnoj tužbi, jer su u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi iz člana 505. stav 5. ZKP, koji propisuje da u slučaju kada je privatni tužilac uredno pozvan radi upoznavanja sa mogućnošću upućivanja na postupak medijacije, a izostanak ne opravda, sud donosi rešenje kojim se privatna tužba odbija.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA, advokat Đorđe Vučić, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Viši sud u Leskovcu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 135/25 od 26.08.2025. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za odbijanje optužbe, pa samim tim ni okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje okrivljenog (strana 3, drugi stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Pored toga, branilac okrivljenog ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se prvostepena presuda zasniva na nezakonitom dokazu. Po stavu odbrane, kao nezakoniti dokaz se označava nalaz i mišljenje veštaka od 17.01.2025. godine, koje je prvostepeni sud naredio, a naredbu nije dostavio odbrani, u smislu člana 117. stav 5. ZKP.

Prema navodima zahteva, nalaz i mišljenje je sačinjen i suprotno odredbi člana 152. stav 3. ZKP, jer sud nije doneo naredbu za pretres telefona, već je sudski veštak za informacione tehnologije prilikom utvrđivanja ostvarene komunikacije između privatne tužilje i okrivljenog vršio pregled telefona čime su povređene citirane odredbe. Po navodima odbrane pregled poruka sa telefona, listinga ostvarenih poziva na savremenim telefonima predstavlja pristup sadržaju mobilnog telefona, odnosno uređaju za automatsku obradu podataka za čije pretresanje je neophodna nareba suda.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 117. ZKP propisano je da organ postupka po službenoj dužnosti, ili na predlog stranke i branioca određuje veštačenje pisanom naredbom, a ako postoji opasnost od odlaganja, veštačenje se može i usmeno odrediti uz obavezno sastavljanje službene beleške. Stavom 5. istog člana propisano je da ako veštačenje određuje sud, naredba se dostavlja i strankama.

Iz spisa predmeta proizlazi da je sud pisanom naredbom K 309/23 od 12.12.2024. godine odredio veštačenje ostvarene telefonske komunikacije između okrivljenog i privatne tužilje BB u dane 06.,07. i 08.04.2023. godine, prilikom čega će imati u vidu poruke koje su skrinšotovane i nalaze se u spisima predmeta. Nakon dostavljenog nalaza i mišljenja veštaka za oblast informacione tehnologije od 28.01.2025. godine, isto je dostavljeno strankama u postupku.

Imajući navedeno u vidu, Vrhovni sud nalazi da se u konkretnom slučaju radilo o dokaznoj radnji veštačenja u smislu odredbe člana 117. ZKP, a ne o dokaznoj radnji pretresanja uređaja za automatsku obradu podataka u smislu odredbe člana 152. stav 3. ZKP. Kako je sud doneo naredbu za veštačenje nakon čega je nalaz i mišljenje dostavljeno strankama, to nedostavljanje naredbe ne čini dokaznu radnju nezakonitom, te je u svemu postupljeno u skladu sa odredbama ZKP, odnosno dokaz je zakonit po načinu pribavljanja, pa su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, advokat Đorđe Vučić, ističe da izreka presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. KZ, odnosno da nije opisan subjektivni element, da je krivično delo okrivljeni izvršio u nameri omalovažavanja privatnih tužilaca. S tim u vezi navodi, da je ostalo nejasno ako su poruke slate privatnoj tužilji BB, na koji način je okrivljeni postupao u nameri omalovažavanja privatnih tužilaca VV i GG.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po nalaženju ovog suda, u navedenom delu neosnovani.

Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko uvredi drugoga.

Po oceni ovoga suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenog AA datom u izreci prvostepene presude, navedene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to tri krivična dela izvršena prema troje privatnih tužilaca. Izreka pravnosnažne presude sadrži kako objektivna obeležja, u odnosu na radnju izvršenja (...uvredio privatne tužioce BB, VV i GG, sa namerom da privatne tužioce omalovaži i povredi njihovu čast i ugled, na taj način što je iz svoje kuće, dok su se privatni tužioci nalazili u Leskovcu, dana 06.04.2023. godine... sa svog mobilnog telefona broj...privatnoj tužilji BB, putem Viber aplikacije na njen broj mobilnog telefona... poslao poruku „Je.em ih u usta Prevararnska, duguju mi 500 e. Ako neisplate bruka i sramota a leže na milionima“, koje uvrede su se odnosile na VV i GG; dana 07.04.2023. godine.... sa svog mobilnog telefona broj...privatnoj tužilji BB, putem Viber aplikacije na njen broj mobilnog telefona... poslao poruku „Teška su go.na i dabogda jeli kamenje jer su smradovi. Lažovi i prevaranti“ koje uvrede su se odnosile na VV i GG; dana 08.04.2023. godine... sa svog mobilnog telefona broj...privatnoj tužilji BB, putem Viber aplikacije na njeno broj mobilnog telefona... poslao poruku „Izvini za ono što sam rekao da ću te j. Krivo mi što mi nisi odgovorila. Block me. Pozz“...“ Pošto si kao i gazde bezobrazna i tebe bi je.o baš onako kako zaslužuješ i jače od toga. Da zapamtiš i da sanjaš.“, koje uvrede su se odnosile na tužilju BB), tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, usmeren na izvršenje krivičnih dela u pitanju.

Opisanom radnjom u izreci pravnosnažne presude jasno je da je okrivljeni kritičnom prilikom povredio čast i ugled privatnih tužilaca, jer je terminologija koja je upotrebljena prilikom slanja poruka, od strane okrivljenog, eksplicitno uvredljivog karaktera, usmerena na ličnosti privatnih tužilaca, a uvredljive reči su upućene dvojici privatnih tužilaca, kao i reči koje su upućene privatnoj tužilji posebno, koje su seksualne konotacije, kao vrednosni sudovi, pri čemu je namera omalovažavanja izričito uneta u izreku, pa se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja tri krivična dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Samim tim, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom branioca neosnovano ukazuje.

Pored toga, branilac okrivljenog ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i stav 2. tačka 3) ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i stav 2. tačka 3) ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, 492. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković