Presuda Vrhovnog kasacionog suda o odbijanju zahteva u vezi troškova punomoćnika

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca nije osnovan.

Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, Tarifnog broja 8 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata i člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Prema navodima zahteva, punomoćnik maloletnog oštećenog predstavlja specifičnu kategoriju punomoćnika, koji se postavlja odnosno određuje po sili zakona, sa ciljem zaštite njegovih interesa u krivičnom postupku određenim članom 1. stav 3. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, pod uslovima propisanim članaom 154. tog zakona. Shodno tome, visina nagrade punomoćnika – advokata za zastupanje maloletnih oštećenih ne određuje se primenom Pravilnika o visini nagrade za rad advokata za odbrane po službenoj dužnosti obzirom da se navedeni propis odnosi na branioce okrivljenih postavljene po službenoj dužnosti niti se određuje primenom Tarifnog broja 8 stav 2. u vezi Tarifnog broja 1 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata jer se navedene odredbe odnose samo na izabrane punomoćnike oštećenih. S obzirom na to da je punomoćnik maloletnih oštećenih postavljen na osnovu odredbe člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, to, prema navodima zahteva, u konkretnom slučaju nije bilo zakonskog osnova za umanjenje njegove nagrade za zastupanje maloletnih oštećenih, a kako je to učinjeno pobijanim rešenjima.

Iz spisa predmeta proizlazi da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Su VIII 49-32/21 od 21.05.2021. godine advokat Dijana Vuksanović, postavljena za punomoćnika maloletnih oštećenih BB, VV i GG u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ, za koje je pravnosnažno oglašen krivim presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 936/21 od 11.06.2021. godine.

Odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka punomoćnika po službenoj dužnosti advokata Dijane Vuksanović, Prvi osnovni sud u Beogradu je u pobijanom prvostepenom rešenju delimično usvojio podneti zahtev i odredio da joj se isplati iznos od 34.500,00 dinara. U obrazloženju rešenja navedeno je za koje procesne radnje na ime zastupanja maloletnih oštećenih BB, VV i GG, punomoćniku pripada pravo na nagradu i u kojim iznosima uvećanim za 50% prema broju zastupanih oštećenih, a potom i umanjenih za 50%, a sve primenom Tarifnog broja 8 stav 1, 2 i 3. Od dosuđenog iznosa od 34.500,00 dinara do traženog iznosa od 54.000,00 dinara, zahtev punomoćnika odbijen je kao neosnovan.

U pobijanom drugostepenom rešenju, kojim je odbijena kao neosnovana žalba punomoćnika po službenoj dužnosti maloletnih oštećenih, advokata Dijane Vuksanović, sud je našao da je punomoćniku oštećenih prvostepenim rešenjem nagrada pravilno utvrđena primenom Tarifnog broja 8 stav 2. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijana rešenja doneta uz povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, Tarifnog broja 8 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata i člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Odredbom člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP propisano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika.

Tarifnim brojem 8 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, u stavu 1. propisano je da za zastupanje oštećenog kao tužioca i privatnog tužioca advokatu pripada nagrada kao i za odbranu okrivljenog, dok je stavom 2. određeno je da za zastupanje oštećenog advokatu pripada 50% od nagrade iz stava 1. ovog Tarifnog broja, a stavom 3. da kada zastupa više stranaka, nagrada po ovom osnovu dodatno uvećava za svaku radnju koju preduzima za po 50% za drugu i svaku narednu stranku.

Odredbom člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, u stavu 1. propisano je da maloletno lice kao oštećeni mora imati punomoćnika od prvog saslušanja okrivljenog, dok je stavom 2. predviđeno da će u slučaju da maloletno lice nema punomoćnika, njega rešenjem iz reda advokata koji su stekli posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivično pravne zaštite maloletnog lica, postaviti predsednik suda pri čemu troškovi zastupanja padaju na teret budžetskih sredstava suda.

U konkretnom slučaju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je pobijanim rešenjima određeno da je nagrada punomoćniku po službenoj dužnosti maloletnih oštećenih BB, VV i GG, advokatu Dijani Vuksanović, u iznosu od 34.500,00 dinara, u smislu odredbe Tarifnog broja 8 stav 2. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata. Prema tome, određujući za koje procesne radnje na ime zastupanja maloletnih oštećenih, punomoćniku pripada pravo na nagradu i u kojim iznosima, pravilno je pobijanim rešenjima, u skladu sa Tarifnim brojem 8 stav 2., njihov ukupan iznos nakon uvećanja prema broju zastupanih lica u skladu sa stavom 3. istog Tarifnog broja, umanjen za 50%.

Vrhovni kasacioni sud, suprotno navodima zahteva, nalazi da se visina nagrade punomoćnika postavljenog po službenoj dužnosti maloletnim oštećenima, određuje primenom Tarifnog broja 8 stav 2. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, koju je nižestepeni sud pravilno primenio u pobijanim rešenjima.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešnu primenu Pravilnika o visini nagrade za rad advokata za odbrane po službenoj dužnosti jer taj Pravilnik i nije primenjen u konkretnom slučaju.

Odredbom člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica određena je procesna radnja tokom čijeg preduzimanja maloletni oštećeni mora imati punomoćnika, način postavljanja punomoćnika maloletnom oštećenom i shodno tome kada troškovi njegovog zastupanja od strane punomoćnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda. Prema tome, navedena odredba ne određuje visinu nagrade punomoćnika maloletnog oštećenog jer se ne radi o svojevrsnoj kategoriji punomoćnika po načinu plaćanja te se visina njegove nagrade određuje na osnovu Tarifnog broja 8 stav 2. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, koja je pravilno primenjena u pobijanim rešenjima, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kojima se ukazuje da se ista primenjuje samo na izabrane punomoćnike, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 261. stav 2. tačka 8) ZKP, Tarifnog broja 8 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata i člana 154. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                      Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić