Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu teške krađe

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, isticanjem da je optužnim predlogom, izmenjenim na glavnom pretresu 20.04.2023. godine, okrivljenima stavljeno na teret da su „došli do dizel agregata koji služi za pokretanje velikih i zalivnih sistema, nakon čega su tokom dva dana skidali delove sa istog, a potom iste oduzeli i prisvojili, tako što su ih stavljali u pomenuto putničko vozilo i odnosili do dvorišta okrivljenog BB, gde su uz pomoć podsnog predmeta polomili kućiše agregata, a potom uz pomoć podesnog alata skinuli poklopac agregata, poklopac sa ležaja, više kablova za električnu energiju, šest poklopaca ventila motora i dva poklopca za usisne ventile, kao i hladnjak za vodu, sve ukupne vrednosti oko 853.560,00 dinara“, a da je u izreci prvostepene presude navedeno da su okrivljeni „podesnim predmetom polomili kućište i podesnim alatom skinuli poklopac agregata, poklopac ležaja, šest poklopaca ventila motora i dva poklopca za usisne ventile i sekli kablove za električnu energije na agregatu, čija je vrednost 72.000,00 dinara“, čime je sud, iako javni tužilac nije izvršio ovakvu izmenu optužnog predloga, u izreci pobijane presude drugačije odredio način izvršenja krivičnog dela, odnosno radnje okrivljenih drugačije opisao u odnosu na optužni akt. Kako se navedene izmene, po stavu odbrane, odnose na odlučne činjenice i bitna obeležja krivičnog dela, to je istima narušen identitet između presude i optužnog akta, što predstavlja prekoračenje optužbe.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Dakle, iz ovih zakonskih odredbi proizlazi da između optužbe i presude, mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama, nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni identitet optužbe i presude, ali ni subjektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Ovo imajući u vidu da su bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu izmenjenog optužnog akta i u izreci presude, odnosno da u bitnom postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datog u optužnom aktu javnog tužioca, pošto je sud opisanim izmenama samo uskladio činjenični opis krivičnog dela u pogledu načina njegovog izvršenja, sa činjeničnim stanjem utvrđenim na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu. Shodno iznetom, navedene izmene nisu izvršene na štetu okrivljenog AA i isti nije oglašen krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju („kriminalnu količinu“), niti je presuda izmenjena na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalfikacije krivičnog dela.

Dakle, kako je činjenični opis dela u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ, to su u konkretnom slučaju ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljenog AA, kojima se ukzauje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud utvrdio da su okrivljeni izvršili krivično delo teška krađa „savladavanjem većih prepreka“, pri čemu je u izreci pobijane presude označeno samo da su okrivljeni „podesnim predmetom polomili kućište i podesnim alatom skinuli poklopac agregata i sekli kablove“, bez navođenja da su savladavali bilo kakve veće prepreke, koje, prema stavu odbrane, u konkretnom slučaju nisu ni postojale, imajući u vidu odbranu okrivljenog AA, iznetu na glavnom pretresu, kada je izjavio da je agregat stajao na njivi i da ničim nije bio ograđen. Iz navedenih razloga se, po stavu odbrane, ne može prihvatiti zaključak suda da su okrivljeni izvršili krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ, za koje su oglašeni krivim pobijanom pravnosnažnom presudom.

Na istu povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude na strani 3. stav 5. i strani 4. stav 1. i 2. (prihvatajući razloge prvostepenog suda, date na strani 4, stav 6. i strani 5, stav 1. i 4. obrazloženja presude), dao jasne i dovoljne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Samim tim, Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno primenili zakon kada su okrivljenog AA, oglasili krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da se u konkretnom slučaju može raditi samo o krivičnom delu krađa iz člana 203. stav 1. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog suda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je, u preostalom delu , nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac iznosi stav da je, u konkretnom slučaju, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, koji zasniva na svom činjeničnom zaključku da su okrivljeni mogli ostvariti samo malu protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 72.000,00 dinara, i sopstvenoj pravnoj kvalikaciji da je u pitanju krivično delo iz člana 203. stav 1. KZ, čime ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, navodima da je sud prilikom odmeravanja kazne kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog trebalo da ceni priznanje krivičnog dela, kajanje i porodične prilike, s obzirom na to da je otac šestoro dece.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke ili postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 440. i 441. stav 1. ZKP, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić