Zabrana preinačenja na štetu okrivljenog i pravna kvalifikacija nasilja u porodici

Protiv ovih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Milosavljević, zbog povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenog sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijanu presudu u celini ili delimično preinači.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u toku krivičnog postupka došlo do povrede krivičnog zakona na štetu okrivljenog sa obrazloženjem da je okrivljenom podnetim optužnim aktom stavljeno na teret da je iz nehata preduzeo radnju prema supruzi BB, te da je i pored toga što je Apelacioni sud u Nišu svojom presudom Kž1 90/2017 od 10.02.2017. godine ukazao da je ovaj kvalifikovani oblik krivičnog dela moguće izvršiti samo sa direktnim umišljajem (svest da se nasilje čini prema članu svoje porodice) i da sud u ponovnom postupku pazi da je zabranjeno preinačenje optužnog akta na štetu okrivljenog (jer Osnovni javni tužilac nije izjavio žalbu), u kasnijem toku postupka optužni akt preinačen na štetu okrivljenog.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenom AA optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Kuršumliji Kt 134/15 od 04.02.2016. godine stavljeno na teret da je kritičnom prilikom u stanju uračunljivosti i sa umišljajem, primenom nasilja, drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo i telesni integritet člana svoje porodice, supruge BB nanevši joj tom prilikom teške telesne povrede na način opisan u dispozitivu optužnog akta čime je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje krivično delo je okrivljeni oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Kuršumliji K 34/16 od 26.10.2016. godine i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, s tim što je u činjeničnom opisu dela datog u izreci ove presude navedeno da je okrivljeni postupao sa nehatom. Navedena presuda Osnovnog suda u Kuršumliji ukinuta je rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž1 90/2017 od 10.02.2017. godine usvajanjem žalbi branioca okrivljenog i zajedničke žalbe okrivljenog i njegovog branioca, nakon čega je Osnovni javni tužilac u Kuršumliji izmenio optužni akt tako što je okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ i u činjeničnom opisu dela u dispozitivu optužnog akta označeno da je kod okrivljenog postojao umišljaj u odnosu na radnju izvršenja – primenu nasilja i drsko i bezobzirno ponašanje, a nehat u odnosu na tešku telesnu povredu kao težu posledicu dela. Okrivljeni je za navedeno krivično delo oglašen krivim pobijanom prvostepenom presudom kao i za dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, nakon čega su mu za ova krivična dela utvrđene pojedinačne kazne zatvora i to za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kazna zatvora u trajanju od deset meseci i za dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, kazne zatvora u trajanju od po tri meseca, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Odredbom člana 453. ZKP, koja propisuje zabranu preinačenja na štetu optuženog određeno je da se u slučaju kada je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Upoređivanjem najpre pravne kvalifikacije predmetnog krivičnog dela po ranijoj i pobijanoj prvostepenoj presudi očigledno je da je okrivljeni pobijanom prvostepenom presudom oglašen krivim za isto krivično delo za koje je oglašen krivim i osuđen ranijom prvostepenom presudom u ovom krivičnom postupku – krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Kada su u pitanju krivične sankcije, kazna koja je okrivljenom utvrđena pobijanom prvostepenom presudom za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ – kazna zatvora u trajanju od deset meseci, blaža je od kazne na koju je okrivljeni osuđen prethodnom prvostepenom presudom za navedeno krivično delo u ovom krivičnom postupku – kazna zatvora u trajanju od jedne godine.

Iz iznetog proizlazi da pravnosnažna presuda u ponovljenom postupku a nakon ukidanja ranije presude po žalbama izjavljenim samo u korist okrivljenog nije izmenjena na njegovu štetu ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela niti u pogledu krivične sankcije.

Okolnost što je u činjeničnom opisu dela u izreci pobijane prvostepene presude navedeno da je kod okrivljenog u odnosu na radnju izvršenja postojao umišljaj, a ne nehat, kao što je to bilo označeno u izreci ranije prvostepene presude, nasuprot navodima zahteva ne predstavlja izmenu presude na štetu okrivljenog protivno zabrani propisanoj članom 453. ZKP. Ovo stoga, jer su radnje ugrožavanja spokojstva i telesnog integriteta člana svoje porodice opisane u dispozitivu optužnog akta i u izreci ranije prvostepene presude kontradiktorne sa opisom oblika vinosti, zbog čega je sud bio ovlašćen da u cilju otklanjanja ove protivrečnosti i nerazumljivosti izreke u činjeničnom opisu dela u izreci pobijane prvostepene presude izmeni oblik krivice okrivljenog u pogledu osnovnog dela, odnosno radnji izvršenja koje su ostale neizmenjene u odnosu na optužnicu i raniju prvostepenu presudu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev branioca okrivljenog neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Prema navodima zahteva do povrede zakona na štetu okrivljenog došlo je i na taj način što bi u konkretnom slučaju u odnosu na oštećenu BB kao „žrtvu“ dve radnje izvršenja u približnom vremenskom intervalu mogle činiti jedno produženo krivično delo.

Iznete navode branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Naime, krivično delo nasilje u porodici inkriminisano odredbom člana 194. KZ predstavlja trajno krivično delo imajući u vidu da je posledica dela opredeljena trajnim glagolskim oblikom kao ugrožavanje spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana svoje porodice, tako da se ovo delo u svom osnovnom obliku može izvršiti sa jednom ili više radnji, čija posledica traje kraće ili duže vreme, zbog čega preduzimanje više radnji izvršenja ne predstavlja krivično delo u produženom trajanju, već jedno krivično delo. Međutim, kako su u konkretnom slučaju u pitanju dva potpuno različita događaja, koja su se desila u vremenskom razmaku od dve godine (2015. i 2017. godine), tako da između njih ne postoji vremenska povezanost, te da su radnje izvršenja preduzete na drugačiji način i da svaka radnja ponaosob predstavlja posebnu društvenu opasnost koja se može pravno oceniti kao posebno krivično delo, to se ne može smatrati da je okrivljeni preduzimanjem navedenih radnji učinio jedno krivično delo nasilje u porodici.

Iz iznetih razloga, neosnovani su navodi zahteva branioca okrivljenog da je krivično delo okrivljenog izvršeno prema oštećenoj BB, trebalo pravno kvalifikovati kao jedno produženo krivično delo nasilje u porodici, pa je sledstveno tome i zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjen kao neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da su nejasni razlozi zbog čega je okrivljeni pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim za predmetno krivično delo, s obzirom na to da su oštećeni u jedinstvenom postupku po optužnom aktu Osnovnog javnog tužioca u Kuršumliji Kt 98/17 od 27.04.2017. godine, na glavnom pretresu koristili svoje pravo da ne svedoče, tako da nije bilo dokaza da su žrtve nasilja u porodici, čime se ukazuje da su nerazumljivi razlozi pravnosnažne presude o činjenicama koje su predmet dokazivanja, koji nedostatak presude predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                               Predsednik veća –sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                              Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić