Dozvoljenost izmene činjeničnog opisa dela u presudi u odnosu na optužnicu

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Zorana Šekarića i dr., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Šekarića, advokata Surla Srđana, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 5K br.594/23 od 18.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 536/25 od 05.09.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 25.11.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Šekarića, advokata Surla Srđana, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 5K br.594/23 od 18.03.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 536/25 od 05.09.2025. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 5K br.594/23 od 18.03.2025. godine, pored okrivljenog AA, oglašen je krivim okrivljeni Zoran Šekarić, da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i za isto je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina i sedam meseci, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 27.09.2023. godine pa nadalje, i izrečena mu je mera bezbednosti oduzimanje predmeta bliže navedenih u izreci prvostepene presude. Istom presudom odlučeno je i o oduzimanju imovinske koristi, a okrivljeni su u smislu člana 264. stav 4. ZKP oslobođeni plaćanja troškova krivičnog postupka, tako da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 536/25 od 05.09.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalba okrivljenog Zorana Šekarića i žalba branioca okrivljenog advokata Surla Srđana i presuda Višeg suda u Beogradu K br.594/23 od 18.03.2025. godine je potvrđena u stavu 1. izreke, odnosno u delu koji se odnosi na okrivljenog Zorana Šekarića, dok u preostalom delu ostaje neizmenjena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Zorana Šekarića, advokat Surla Srđan, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) i stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači, tako da utvrdi da optužnicu treba odbaciti i donese oslobađajuću presudu u odnosu na okrivljene.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, s obzirom da je sud izmenio optužni akt u pogledu mesta i vremena izvršenja krivičnog dela.

Ovako iznete navode branioca okrivljenog Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane, a kako su isti već bili predmet ocene drugostepenog suda s obzirom da je iste branilac isticao u podnetoj žalbi na prvostepenu presudu, o čemu je drugostepeni sud na strani 3, pasus dva obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge, koje ovaj sud prihvata i na iste, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da u obrazloženju osuđujuće presude nisu dati razlozi neprihvatanja stava branioca po službenoj dužnosti u pogledu mesta izvršenja, s obzirom da, prema stavu odbrane, mesto izvršenja krivičnog dela nikako nije mogao biti ugao Petrinjske i Pljevljanske ulice, jer je sud zanemario činjenicu da su svedoci-policajci u svojim iskazima naveli da nisu videli konkretan momenat navodne primopredaje narkotika, te se ne može sa nesumnjivom sigurnošću utvrditi da je do kupoprodaje narkotika došlo na uglu ove dve ulice. Osim toga, sud nije mogao osuđujuću presudu u odnosu na okrivljenog Zorana Šekarića da zasnuje na odbrani okrivljenog AA, imajući u vidu da je njegov iskaz konfuzan u pogledu vrste opojne droge koju je navodno kupio od okrivljenog Zorana Šekarića, a u prilog odbrane okrivljenog Zorana Šekarića da nije prodao okrivljenom AA bilo kakav paketić sa drogom, ide i činjenica da je izveden materijalni dokaz – nalaz DNK Centra za genetiku koji ne sadrži DNK profil okrivljenog Zorana Šekarića, te branilac osporava i date razloge drugostepenog suda u pogledu kontakta okrivljenog Zorana Šekarića sa kesicama opojnih supstanci koje su oduzete od okrivljenog AA. Napred iznetim navodima branilac osporava ocenu izvedenih dokaza i polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem te suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac u podnetom zahtevu navodi da je drugostepenom presudom učinjena povreda zakona iz člana 16. stav 5. ZKP, shodno kom je sud sumnju u pogledu činjenica od kojih zavisi vođenje krivičnog postupka, postojanje obeležja krivičnog dela ili primene neke druge odredbe krivičnog postupka, u presudi trebao rešiti u korist okrivljenog.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana člana 16. stav 5. i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su u pobijanim presudama učinjene povrede zakona koje numeriše kao povrede iz člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, u obrazloženju podnetog zahteva branilac ne obrazlaže u čemu se konkretno ogledaju ovako označene povrede zakona.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, pa je shodno tome Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga Vrhovni sud je, u smislu odredbe člana 491. stav 2. i člana 487. stav 1. tačka 2. i 3. u vezi člana 485. stav 4. i člana 484. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković