Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu krivičnog dela falsifikovanje novca

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Nikola Popović, u smislu 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu podnet, pa je nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i u obrazloženju iste navodi da je presudom prekoračena optužba, obzirom da je nakon ukidanja prethodne odluke prvostepenog suda i ukazivanja na njene nedostatke, Osnovni javni tužilac u Čačku precizirao optužnicu tako što je okrivljenom AA stavio na teret da je čuvao tri falsifikovane novčanice u apoenu od 1000 švajcarskih franaka, dodajući reči „koje je prethodno nabavio od okrivljenog BB“, a da je prvostepeni sud pokušavajući da ispravi napred navedeni propust tužioca u izreci presude dodao reči „sa namerom da ih stavi u opticaj“.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo s toga što, prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela iz optužnog akta dodavanjem nove radnje izvršenja ili u drugom smislu povećanje kriminalne aktivnosti iskazane volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

U konkretnom slučaju, kada su u pitanju radnje koje su okrivljenom AA stavljene na teret dispozitivom optužnog akta Osnovnog javnog tužioca u Čačku KTO.294/15 od 23.10.2015. godine, poslednji put izmenjene dana 14.09.2020. godine i izrekom pravnosnažne presude Osnovnog suda u Čačku K br. 344/19 od 23.10.2020. godine može se zaključiti da je u oba akta okrivljenom AA stavljeno na teret da su zajedno sa okrivljenim BB dana 27.08.2015. godine „lažan novac stavili u opticaj“, kao i da je istog dana okrivljeni AA „pokušao da stavi u opticaj lažnu novčanicu“.

Stoje navodi, da je prvostepeni sud u izreci pobijane pravnosnažne presude dodao reči „sa namerom da ih stavi u opticaj“, ali po stavu Vrhovnog kasacionig suda, na opisani način nije prekoračena optužba, i učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, obzirom da je odredbom člana 223. stav 2. KZ, propisano više alternativnih radnji izvršenja pa među njima i ko pribavlja lažan novac u nameri da ga stavi u opticaj kao pravi ili ko lažan novac stavlja u opticaj kazniće se zatvorom od 1 do 10 godina i novčanom kaznom. Imajući u vidu citiranu odredbu člana 223. stav 2. KZ, okrivljenom AA je optužnicom Osnovnog javnog tužica u Čačku KTO 294/15 od 23.10.2015. godine izmenjenom poslednji put dana 14.09.2020. godine, stavljena na teret alternativna radnja izvršenja navedenog krivičnog dela „ko lažan novac stavlja u opticaj“, a za koju radnju izvršenja je i oglašen krivim pravnosnažnom presudom, a ne radnja izvršenja pribavljanja lažnog novca u nameri stavljanja u opticaj kao pravog, u pogledu koje bi „namera stavljanja u opticaj“ bila bitno obeležje, što bi bilo od uticaja kod ocene da li dodatna formulacija u pogledu bitnog obeležja predstavlja prekoračenje optužbe.

Shodno iznetom, navedene izmene nisu izvršene na štetu okrivljenog i isti nije oglašen krivim za veću kriminalnu aktivnost i volju („kriminalnu količinu“), niti je presuda izmenjena na štetu okrivljenog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Dakle, kako je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja produženog krivičnog dela krivično delo falsifikovanje novca u saizvršilaštvu iz člana 223. stav 2. u vezi člana 33. i 61. KZ, to su u konkretnom slučaju neosnovani navodi branioca okrivljenog – advokata Nikole Popovića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored iznetog, iako ne numeriše, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da nije dovoljno da se samo lažni novac pribavi, kako to navodi OJT u Čačku, da nije dovoljno ni da se lažni novac pribavlja u nameri stavljanja u opticaj, kako to dodaje sud, već je neophodno postojanje namere da se lažan novac stavi u opticaj kao pravi, da bi krivično delo postojalo.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Imajući u vidu napred citiranu odredbu člana 223. stav 2. KZ, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 223. stav 2. KZ sadrži dve alternativno postavljene radnje i može se sastojati u pribavljanju lažnog novca u nameri da se isti stavi u opticaj kao pravi ili stavljanje u opticaj lažnog novca.

U konkretnom slučaju, a imajući u vidu izreku pobijane pravnosnažne presude, u dve radnje izvršenja okrivljeni AA i okrivljenim BB su, u uračunljivom stanju sa direktnim umišljajem, svesni zabranjenosti svoje radnje, po prethodnom zajedničkom dogovoru o podeli posla, lažni novac stavili u opticaj, u vreme, na mestu i na način bliže opredeljen u izreci prvostepene presude, a da je u trećoj radnji izvršenja okrivljeni AA, u uračunljivom stanju, sa direktnim umišljajem, svestan zabranjenosti svoje radnje pokušao da stavi u opticaj lažnu novčanicu, iz kojih razloga se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u radnjama okrivljenog AA kada je u prethodnim slučajevima stavio falsifikovan novac u opticaj a u zadnjem slučaju to pokušao što je jedna od alternativnih radnji ovog krivičnog dela stiču sva zakonska obeležja produženog krivičnog dela falsifikovanje novca u saizvršilaštvu iz člana 223. stav 2. u vezi člana 33. i 61. KZ, te su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, osporava utvrđeno činjenično stanje i to navodima da u toku postupka nije dokazan umišljaj okrivljenog AA, niti namera da lažni novac stavlja u opticaj kao pravi, na koji način ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 440.ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njegovom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                     Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić