Presuda Vrhovnog kasacionog suda o zakonitosti iskaza okrivljenog datog u policiji

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 687/18 od 20.07.2018. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA i po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Osnovnog suda u Jagodini K 256/16 od 14.03.2018. godine, u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu, krivičnopravne radnje za koje je okrivljeni AA izrekom prvostepene presude oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1) u vezi člana člana 33 i 61. KZ, za koje ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 2 (dva) meseca, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 19.01.2018. godine do 14.03.2018. godine, dok je žalba branioca okrivljenog u preostalom delu odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog AA, advokat Neda Miljković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, te naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, i u vezi sa tim navodi da su pobijane presude zasnovane na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava odbranu – priznanje okrivljenog AA, dato pred policijskim službenicima PU Jagodina dana 16.12.2015. godine, smatrajući da je naveni iskaz dat kao posledica straha okrivljenog, izazvanog pretnjom ovlašćenih policijskih službenika, da će biti pritvoren na 48 sati, a takođe i iz razloga što je odbijen zahtev okrivljenog za angažovanje izabranog branioca, prilikom saslušanja u policiji.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Naime, iz sadržine zapisnika o saslušanju okrivljenog, tada osumnjičenog AA, pred ovlašćenim službenim licem PS Jagodina od 16.12.2015. godine, proizilazi da je isti sačinjen na osnovu člana 232. stav 1. u vezi člana 289. stav 4. ZKP, da je osumnjičeni pre saslušanja, shodno odredbi člana 68. ZKP, obavešten o krivičnom delu koje mu je stavljeno na teret i poučen o svim ostalim pravima koja ima u postupku, pre svega o pravu na branioca, da nije dužan ništa da izjavi, da može da uskrati odgovor na pojedina pitanja, slobodno iznese svoju odbranu i prizna ili ne prizna krivicu, da su osumnjičenom nakon toga predočene radnje koje mu se stavljaju na teret, da je isti izjavio da razume šta mu se stavlja na teret, nakon čega mu je omogućen poverljiv razgovor sa braniocem po službenoj dužnosti, advokatom Bojanom Stojanovićem, koji je nadziran samo gledanjem, a ne i slušanjem, da se potom osumnjičeni izjasnio da želi da iznese odbranu i odgovara na postavljena pitanja, a zatim je zajedno sa braniocem bez primedbi potpisao zapisnik o saslušanju.

Prema navedenom, saslušanje okrivljenog u policiji obavljeno je u svemu u skladu sa odredbama člana 289. stav 4. u vezi člana 85. ZKP, pa kako je dokazna radnja saslušanja okrivljenog, po nalaženju ovog suda, u svemu obavljena na zakonit način, to se i zapisnik o saslušanju okrivljenog, tada osumnjičenog, koji je sačinjen o preduzetoj radnji saslušanja, ima smatrati zakonitim i na istom se presuda može zasnivati.

S tim u vezi, neosnovani su navodi zahteva da je priznanje okrivljenog na predmetnom zapisniku dato uz onemogućavanje istog da angažuje branioca, s obzirom da upravo iz sadržine pomenutog zapisnika, jasno proizilazi da je okrivljeni poučen o pravu na branioca, te da je okrivljeni bez primedi prihvatio da ga zastupa branilac postavljen po službenoj dužnosti.

Ostalim navodima zahteva, da je okrivljeni priznanje dato u policiji, kasnije na glavnom pretresu opozvao, uz objašnjenje da je priznanje usledilo kao posledica straha da će biti pritvoren 48 sati - po nalaženju ovog suda, osporavaju se činjenice u vezi načina iznošenja odbrane okrivljenog tokom postupka, kao i činjenice u pogledu načina saslušanja okrivljenog, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić