Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog nenastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 236/23 od 06.10.2023. godine, delimično je uvažena žalba branioca okrivljenog AA i preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 353/19 od 12.07.2023.godine, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Novom Sadu okrivljenom AA za dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ za koja je prvostepenom presudom oglašen krivim izrekao uslovnu osudu, s tim da mu je prethodno za krivično delo iz člana 195. stav 1. KZ, u odnosu na ošt. BB, utvrdio kaznu zatvora u trajnju od dva meseca, a za krivično delo iz člana 195. stav 1. KZ, u odnosu na ošt. VV utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dva meseca, pa mu je utvrdio jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri meseca sa rokom proveravanja u trajanju od jedne godine, dok je u ostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Borislav Šušnjar, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona iz stava 4. člana 485. ZKP, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Branilac okrivljenog navodi da je veći period naveden u optužnom aktu zastareo, te da je u tom delu trebalo izmeniti optužni akt jer okrivljeni ne može biti krivično odgovoran za period u kojem je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 353/19 od 12.07.2023. godine okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine, a koje je prema činjeničnom opisu u izreci presude, izvršio u vremenskom periodu od 12.06.2017.godine pa do 12.10.2017. godine.

Odredbom člana 103. tačka 5) KZ propisano je, da ako u tom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine, a prema odredbi člana 104. stav 6. KZ je propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu navedeno, to u konkretnom slučaju u vreme donošenja pobijane prvostepene presude dana 12.07.2023. godine, kao i u vreme donošenja drugostepene presude dana 06.10.2023. godine, nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivičnopravne radnje okrivljenog koje su mu stavljene na teret u periodu od 12.06.2017. do 12.10.2017. godine, tako da nižestepeni sudovi nisu donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povredili odredbe člana 103. tačka 5) u vezi člana 104. stav 6. KZ. Ovo iz razloga što se radi o krivičnom delu kod koga je moguće da se radnja izvršenja preduzima u toku dužeg vremenskog perioda, pri čemu se vremenom njegovog izvršenja smatra vreme kada je dovršena radnja izvršenja, a što je poslednjeg dana prestanka protivpravnog stanja, a to je u konkretnom slučaju dan 12.10.2017. godine.

Kako se rok zastarelosti krivičnog gonjenja računa od prestanka protivpravnog stanja, u konkretnom slučaju od dana 12.10.2017. godine, a ne onako kako to branilac okrivljenog pogrešno smatra i navodi u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je, po nalaženju Vrhovnog suda, očigledno da u vreme donošenja pobijane prvostepene presude dana 12.07.2023. godine, kao i u vreme donošenja drugostepene presude dana 06.10.2023. godine, za krivičnopravne radnje okrivljenog koje su mu stavljene na teret za period od 12.06.2017. do 12.10.2017. godine nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, pa se stoga suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjuju neosnovanim.

Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog, iako označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, istu obrazlaže činjeničnim navodima. Branilac okrivljenog ističe postojanje dokaza koji idu u prilog odbrani, analizira obrazloženje prvostepene odluke, osporava utvrđeno činjenično stanje i izvedene dokaze i daje sopstveno tumačenje izvedenih dokaza, na koji način pobijane presude osporava u smislu odredbe člana 440. ZKP. Pored toga, branilac ističe i povredu odredaba člana 511. ZKP, člana 16. ZKP i člana 403. ZKP. Međutim, kako povrede člana 16. ZKP, 440. ZKP, kao i člana 511. ZKP i 403. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odrebe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić