Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu teške telesne povrede

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Svetlane Tomić Jokić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Ivane Jovanović, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu 2 K 74/22 od 30.12.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 522/25 od 10.09.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 25.11.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivane Jovanović, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Šapcu 2 K 74/22 od 30.12.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 522/25 od 10.09.2025. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, dok se u preostalom delu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Šapcu 2K 74/22 od 30.12.2024. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika-za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika-za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. Krivičnog zakonika-za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika-za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i osam meseci u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 05.05.2021. godine do 03.06.2021. godine. Istom presudom okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka na način kako je to bliže navedeno u izreci prvostepene presude a oštećeni su u pogledu ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 522/25 od 10.09.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Šapcu, okrivljenog AA i njegovog branioca, a presuda Višeg suda u Šapcu K 74/22 od 30.12.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Ivana Jovanović, u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i primenom člana 492. stav 1. i 2. ZKP drugostepenu presudu preinači, tako da okrivljenog oslobodi za krivična dela koja su mu stavljena na teret ili da ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu kao i da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP, izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa obrazloženjem da zapisnik sa iskazom brata okrivljenog AA, koji se koristio svojim zakonskim pravom iz člana 94. stav 1. tačka 2. ZKP, da kao rođeni brat okrivljenog bude oslobođen od svedočenja, nije fizički izdvojen iz spisa predmeta „već ga pravilno prvostepeni sud nije niti čitao, niti cenio prilikom ocene dokaza“.

Odredbom člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Imajući u vidu da se na dokazu na koji se ukazuje u zahtevu prvostepena presuda ne zasniva i po navodima branioca iznetim u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, to na ovaj način- fizičkim neizdvajanjem zapisnika iz spisa predmeta, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, pa su suprotni navodi branioca ocenjeni kao neosnovani.

Branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, s obzirom da je drugostepenom presudom potvrđena potpuno nejasna, nerazumljiva i nedovoljno argumentovana prvostepena presuda, koja se zasniva na pretpostavkama i bez konkretnog dokaza da je okrivljeni učinio krivična dela kako je to opisano optužnim aktom, i koja se zasniva na iskazima oštećenih i svedoka samo u delovima koji idu na štetu okrivljenog.

Osim toga branilac u zahtevu navodi da je u pobijanim presudama pogrešno i neptopuno utvrđeno činjenično stanje, te da je trebalo radi pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja uraditi predloženu rekonstrukciju, ukazujući na kontradiktornost nalaza i mišljenja veštaka forenzičke struke Željka Mijatovića i dopune nalaza, koji je najpre naveo da nije moguće utvrditi preciznu daljinu pucanja, niti je moguće utvrditi položaj cevi vatrenog oružja iz koga je povreda naneta, da je lice koje je pucalo bilo van dvorišta, a potom u dopuni nalaza i mišljenja naveo potpuno suprotno od prethodno navedenog-da se osoba nalazila u prostoru unutrašnje strane dvorišta, ali da tačnu tačku nije moguće odrediti. Osim ovog osporavanja veštačenja, branilac u podnetom zahtevu ukazuje da je nejasno kako je okrivljeni mogao biti oglašen krivim za krivično delo iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, kada sredstvo izvršenja nije pronađeno na licu mesta niti kasnijim pretresom i sa predmeta nađenog na licu mesta koji je poslat na veštačenje utvrđeno je da okrivljeni AA nije doprineo nastanku traga, a nije precizno utvrđena ni daljina sa koje je pucano. Napred iznetim navodima branilac suštinski ukazuje da je pobijanim odlukama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i da je učinjena povreda zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković