Rešenje o odbacivanju zahteva za zaštitu zakonitosti zbog osporavanja činjenica

Branilac okrivljenog AA – advokat Vukašin Vlajković podneto je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Valjevu Kž1 br.91/25 od 10.09.2025. godine, s tim što iz obrazloženja proizilazi da zahtev podnosi i protiv prvostepene presude, ne navodeći zakonski razlog, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine delimično pobijane presude u osuđujućem delu, a predmet vrati na ponovno odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem, ili da preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim (drugostepenim) sudom.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA – advokat Vukašin Vlajković, u uvodu zahteva ne navodi zakonski razlog za podnošenje, već samo paušalno ističe da je „na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon“, a u obrazloženju zahteva ističe da je u konkretnom slučaju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje sud primenio odredbe materijalnog prava koje se odnose na krivično delo iz člana 137. stav 1. KZ, iako iz činjeničnog opisa događaja, iskaza svedoka i dokaza izvedenih tokom postupka proizilazi da u radnjama okrivljenog ne postoje obeležja tog krivičnog dela. S tim u vezi, branilac u zahtevu navodi da tokom celog postupka sudovi nisu cenili činjenicu da je oštećena sama priznala ljubomoru kao motiv za prijavu okrivljenog i polemiše sa ocenom suda o verodostojnosti i istinitosti iskaza saslušanih svedoka i oštećene, uz sopstveni zaključak da se događaj od 13.06.2024. godine nije desio na način opisan u izreci presude, a da se događaj koji oštećena karakteriše kao pretnju nožem dana 28.07.2024. godine nije ni desio, dok su povrede koje je oštećena zadobila tom prilikom nastale ili samopovređivanjem oštećene ili na način kako je to okrivljeni opisao u svom iskazu datom pred OJT Valjevo. Nadalje, branilac navodi da su sva tri događaja „tendenciozno opisana na osnovu neistinitog iskaza oštećene“, te da sud prilikom donošenja odluke uopšte nije cenio činjenice koje su od suštinskog značaja za objašnjenje odnosa između oštećene i okrivljenog.

Kako po oceni ovoga suda branilac okrivljenog izloženim navodima zahteva u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno na povredu člana 440. ZKP i daje sopstvenu ocenu dokaza, što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac u podnetom zahtevu navodi da su nejasni razlozi prvostepenog suda za oglašavanje okrivljenog krivim za predmetno krivično delo, kao i razlozi potvrđivanja ove odluke drugostepenom presudom, obzirom da se u konkretnom slučaju sudovi nisu upustili u ocenu da li je radnjama okrivljenog na bilo koji način povređeno ljudsko dostojanstvo oštećene, a kojim navodima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Na istu povredu zakona branilac ukazuje i isticanjem da su razlozi navedeni u prvostepenoj presudi protivrečni u znatnoj meri, što je drugostepeni sud propustio da sagleda, pa kako ni ova povreda zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev i u ovom delu ocenjen nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi i da je drugostepeni sud u obrazloženju svoje odluke dao samo uopštenu konstataciju da je imao u vidu sve navode žalbe, ali da pri tom nije dao razloge o odlučnim činjenicama, niti je obrazložio zbog čega smatra da su žalbeni navodi neosnovani, kojim navodima se ukazuje na povredu člana 460. ZKP, dok se navodima da je krivična sankcija prestrogo odmerena, imajući u vidu olakšavajući okolnosti na strani okrivljenog – njegovu raniju neosuđivanost, te život i porodične prilike, ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP. Kako ni ove povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kaou izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković