Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog navoda o nezakonitim dokazima

Oštećeno preduzeće „Kopaonik“ AD Beograd je radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućeno na parnični postupak, shodno odredbi člana 258. ZKP.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.182/22 od 18.10.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA – advokata Vladimira Marinkova, a presuda Višeg suda u Beogradu K br.876/14 od 13.12.2021. godine, potvrđena.

Branilac okrivljene AA – advokat Vladimir Marinkov podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.182/22 od 18.10.2022. godine, s tim što iz obrazloženja proizilazi da zahtev podnosi i protiv presude Višeg suda u Beogradu K br.876/14 od 13.12.2021. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, te iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači drugostepenu presudu tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe, ili da ukine prvostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, pred izmenjenim većem, ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude zasnovane na nezakonitim dokazima – podacima o navodnim računima koji u bankama nisu otvarani na ime okrivljene već na ime trećih lica koji nisu bili u sistemu „Kopaonik“ AD, a koji podaci su dati veštacima na izradu nalaza i mišljenja iako su nezakonito pribavljeni, od strane neovlašćenih lica, a ne tužilaštva, te na ovim dokazima pravnosnažna presuda nije mogla biti zasnovana.

Vrhovni kasacioni sud izložene navode ocenjuje neosnovanim, obzirom da je branilac okrivljene AA – advokat Vladimir Marinkov istovetne navode isticao i u postupku po redovnom pravnom leku, pa kako je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, ove žalbene navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3 stav prvi i drugi svoje odluke dao jasne, dovoljne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, to u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene je odbačen, iz sledećih razloga:

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, zbog koje je dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva ne navodi se u čemu se sastoji ova povreda, odnosno na koji način pravnosnažnom presudom nije u potpunosti rešen predmet optužbe, već se s tim u vezi ističe da drugostepeni sud nije u celosti raspravio žalbene navode, te se dakle, izloženim navodima zahteva ukazuje na povredu odredaba člana 460. stav 1. ZKP, zbog koje povrede u smislu člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona.

Istim zahtevom nižestepene presude pobijaju se i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, međutim u zahtevu se ne navodi na koji način je pravnosnažnom presudom optužba prekoračena, već se, u vezi sa ovom povredom zakona ističe da je deo veštačenja, koji se odnosi na okrivljenu AA, obavljen u odnosu na određene bankovne račune (koji su otvoreni kod Panonske banke, Nacionalne banke Grčke, Socijete general banke i Banke Intese) koji nisu navedeni ni u optužnici, a ni u prvostepenoj presudi, a zbog čega se prema stavu branioca u ovom delu ne može prihvatiti nalaz i mišljenje veštaka. Kako se izloženim navodima zahteva ne ukazuje na prekoračenje optužbe, već se u suštini osporava nalaz i mišljenje sudskog veštaka, kao i metodologija vršenja obračuna u veštačenju, iz kog razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, to je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Najzad, branilac u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što ne navodi odnosno ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, pa imajući u vidu da Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to po oceni ovoga suda podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji propisuje obavezu podnosioca da u zahtevu navede razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Stoga je zahtev u ovom delu odbačen, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić