Odluka o nepostojanju prekoračenja optužbe pri izmeni oblika saučesništva

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 231/19 od 16.07.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih AA, BB, VV i GG a presuda Osnovnog suda u Čačku K.broj 761/13 od 28.09.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Milan Ćurčić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, uz istovremeni zahtev da se u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odlaže do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je optužnim predlogom okrivljenom stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 2. KZ u saizvršilaštvu – u vezi člana 33. KZ, te da je prvostepenom presudom, suprotno optužnom predlogu, okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela teška krađa u podstrekavanju iz člana 204. stav 1. tačka 2) u vezi člana 34. i člana 61. KZ, pri čemu prvostepeni sud u izreci presude nije naveo u čemu se sastoji radnja podsrekavanja za koju je okrivljeni oglašen krivim, iako je to bio dužan da učini, a na koji način je prekoračio optužbu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Dakle, prekoračenje optužbe bi podrazumevalo izmenu činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela okrivljenog, koje su opisane u optužnom aktu, i to dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenog, kojima se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovoga suda, donošenjem nižestepenih presuda, sud nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog, jer je okrivljeni AA oglašen krivim za identične radnje koje su mu stavljene na teret optužnim aktom javnog tužioca, pa kako je u konkretnom slučaju činjenični opis u izreci presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela u pitanju, to su neosnovani navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pri tome, činjenica da je sud radnje okrivljenog pravno kvalifikovao kao radnje podstrekavanja, a ne radnje saizvršilaštva, suprotno navodima zahteva, ne predstavlja prekoračenje optužbe, već bi moglo značiti povredu krivičnog zakona u pogledu pravne ocene oblika saučesništva u izvršenju dela iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja takođe nije učinjena tokom postupka, imajući u vidu da sud u smislu odredbe člana 420. stav 2. ZKP nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Stoga je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka presude potpuno nejasna jer prema stavu branioca „nema nijedne jedine reči koja bi ukazivala da je okrivljeni AA podstrekao saučesnike na izvršenje krivičnog dela teške krađe“, kao i da se drugostepeni sud u svojoj odluci „nijednom jedinom rečju ne osvrće na žalbene navode koji se tiču optužbe i presude u pogledu radnje i kvalifikacije dela za koje je okrivljeni oglašen krivim“, a koje povrede zakona ne predstavljaju zakonski razlog zbog kog je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona. Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu kojim je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić