Presuda o odbijanju zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu produžene krađe

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 489/25 od 24.09.2025. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljene AA, advokata Aleksandra Radulovića, preinačena je presuda Osnovnog suda u Obrenovcu K 1/25 od 09.04.2025. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji i to odluke o uračunavanja pritvora, tako što je Viši sud u Beogradu odredio da se okrivljenoj AA u jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca, na koju je zbog produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ, osuđena prvostepenom presudom, uračunava vreme provedeno u pritvoru u krivičnom postupku Osnovnog suda u Obrenovcu Spk 18/24 u periodu od 24.06.2024. godine do 23.07.2024. godine, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljene odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Aleksandar Radulović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači u celini ili delimično prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku ili ukine u celini ili delimično pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu i naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene AA, advokat Aleksandar Radulović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i s tim u vezi navodi da je pobijanu presudu Osnovnog suda u Obrenovcu K 1/25 od 09.04.2025. godine donela sudija Nevena Srećković Duštinac, koja je, prema njegovom mišljenju, morala biti izuzeta od sudijske dužnosti jer je u istom krivičnom postupku, kao član vanpretresnog veća, odlučivala o žalbi branioca okrivljene izjavljenoj protiv rešenja o određivanju pritvora i to u rešenju KppD 42/24-Kv 537/24 od 12.12.2024. godine, u kom se vanpretresno veće bavilo postojanjem osnovane sumnje da je okrivljena izvršila krivično delo koje joj je stavljeno na teret, čime je kod sudije Nevene Srećković Duštinac stvoreno predubeđenje o krivici okrivljene i na taj način narušena pretpostavka njene nepristrasnosti u odnosu na kasnije meritorno odlučivanje. Pored toga, branilac okrivljene u podnetom zahtevu ističe da je pobijanu presudu Višeg suda u Beogradu Kž1 489/25 od 24.09.2025. godine donelo veće kojim je presedavala sudija Tatjana Sretenović, koja je u istom krivičnom postupku prethodno odlučivala o žalbama izjavljenim na rešenja o produženju pritvora prvostepenog suda i to u rešenjima Kž2 153/25 od 28.01.2025. godine i Kž2 472/25 od 12.03.2025. godine, i na taj način takođe stvorila predubeđenje o krivici okrivljene kojim je narušena pretpostavka njene nepristrasnosti.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, Vrhovni sud nalazi da se ne može prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o pritvoru prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja o krivici istog okrivljenog, što proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija u krivičnom postupku donosio odluke i pre suđenja u pojedinom predmetu, uključujući i odluke vezane za pritvor, opravdava strah da taj sudija nije nepristrasan. Ono što je važno je opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte-Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33).

Iz navedenog proizilazi da učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru prema okrivljenom u istom predmetu, po pravilu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog. Prema tome, reč je o faktičkom pitanju koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

U konkretnom slučaju, učešće sudije Nevene Srećković Duštinac, koja je donela pobijanu prvostepenu presudu, a prethodno odlučivala o žalbi branioca okrivljene izjavljenoj protiv rešenja o određivanju pritvora prema okrivljenoj, odnosno učešće sudije Tatjane Sretenović, koje je kao predsednik veća učestvovala u donošenju pobijane drugostepene presude, a prethodno odlučivala o žalbama izjavljenim na rešenja o produženju pritvora prvostepenog suda, nije takvog kvaliteta da bi dovelo u pitanje nepristrasnost ovih sudija.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da su prilikom odlučivanja u rešenju KppD 42/24-Kv 537/24 od 12.12.2024. godine, vanpretresno veće Osnovnog suda u Obrenovcu, u čijem donošenju je učestvovala sudija Nevena Srećković Duštinac, nije bavilo ocenom postojanja opravdane sumnje u odnosu na krivično delo koje je okrivljenoj stavljeno na teret, već je rešenje o određivanju pritvora prema okrivljenoj ispitalo u okviru osnova, dela i pravaca pobijanja istaknutih u žalbi branioca okrivljene i razloga za pritvor iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pa se učestvovanje sudije Nevene Srećković Duštinac. u donošenju ovog rešenja, ne može poistovetiti sa ulogom sudije koji je učestvovao u potvrđivanju optužnice u smislu člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Ocenom postojanja opravdane sumnje u odnosu na krivično delo koje je okrivljenoj stavljeno na teret, nije se bavio ni Viši sud u Beogradu u rešenjima Kž2 153/25 od 28.01.2025. godine i Kž2 472/25 od 12.03.2025. godine, u čijem donošenju je učestvovala sudija Tatjana Sretenović, već su oba slučaja, rešenja o produženju pritvora prvostepenog suda takođe ispitana u okviru osnova, dela i pravaca pobijanja istaknutih u žalbama i razloga za pritvor iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, pa u konkretnom slučaju, nije izražen stav u pogledu krivice okrivljene AA, koji bi doveo u sumnju pitanje nepristrasnosti sudije Tatjane Sretenović u odnosu na kasnije meritorno odlučivanje.

Prema tome, Vrhovni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, učestvovanje sudije Nevene Srećković Duštinac, koja je prethodno odlučivala o žalbi branioca okrivljene izjavljenoj protiv rešenja o određivanju pritvora prema okrivljenoj, odnosno učstvovanje sudije Tatjane Sretenović, koje je prethodno odlučivala o žalbama izjavljenim na rešenja o produženju pritvora prvostepenog suda, ne dovodi u pitanje pretpostavku njihove nepristrasnosti u odnosu na kasnije meritorno odlučivanje, pa stoga pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA.

Branilac okrivljene AA, advokat Aleksandar Radulović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ističući da je prvostepenom presudom prekoračena optužba jer je prvostepeni sud izmenio činjenični opis krivičnog dela iz dispozitiva optužnog predloga Kt 19/25 od 16.01.2025. godine, kojim je okrivljenoj stavljeno na teret da je „dana 13.10.2024. godine, u uračunljivom stanju oduzela tuđu pokretnu stvar-novac u vrednosti od 1.000,00 dinara, vlasništvo oštećene VV, u nameri da njihovim prisvajanjem sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist“, tako što je u činjenični opis krivičnog dela u izreci svoje presude uneo navode da je okrivljena „iz torbe oduzela novčanik...ali ne i gotov novac“, što prema mišljenju branioca, predstavlja dodavanje nove radnje izvršenja, kojom je pogoršan položaj okrivljene u pogledu pravne ocene dela i krivične sankcije.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. U stavu 2. istog člana, propisano je da sud nije vezan za predlog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, a eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, konkretno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, pri čemu zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela.

Shodno navedenom, prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog, u smislu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu, dodavanjem nove radnje izvršenja, na način koji pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u krivičnom predmetu Osnovnog suda u Obrenovcu K 1/25 rešenjem donetim na glavnom pretresu od 07.02.2025. godine, spojen krivični postupak K 1/25 koji se pred tim sudom vodio protiv okrivljene AA zbog produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ po optužnom predlogu javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Obrenovcu Kt 502/24 od 03.01.2025. godine, sa krivičnim postupkom K 10/25 koji se pred tim sudom vodio protiv iste okrivljene zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ po optužnom predlogu javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Obrenovcu Kt 19/25 od 16.01.2025. godine.

Javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Obrenovcu je na glavnom pretresu od 07.04.2025. godine, navedene optužne predloge izmenio u pogledu činjeničnog opisa i pravne kvalifikacije, pa je okrivljenoj AA na teret stavio produženo krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ, koje je prema navodima optužnog predloga, izvršila u periodu od 10.10.2024. godine do 08.12.2024. godine, u stanju smanjene uračunljivosti ali ne bitno, svesna svoga dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje htela, tako što je u tri navrata oduzela tuđe pokretne stvari-novac u ukupnom iznosu od 46.370,00 dinara, u nameri da njihovim prisvajanjem sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist.

U sastavu ovog produženog krivičnog dela, je i krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, koje je prema navodima tačke 2. dispozitiva izmenjenog optužnog predloga, okrivljena izvršila dana 13.10.2024. godine, oko 00.10 časova, u Obrenovcu, u ulici ... broj .., gde je „iz stana oštećene VV oduzela žensku torbu vlasništvo oštećene u kojoj se nalazio novčanik oštećene sa ličnim dokumentima, platnim karticama na ime oštećene, na taj način što je ušla u stambenu zgradu na navedenoj adresi, došla do ulaznih vrata stana koja su bila otključana, a u kojem je spavala oštećena, ušla u stan i iz hodnika oduzela žensku torbu vlasništvo oštećene, udaljila se iz stana, a zatim iz torbe oduzela novčanik u kojem su se nalazila lična dokumenta i platne kartice na ime oštećene, torbu ostavila u zgradi i krenula da izlazi iz zgrade kada je u prizemlju zaustavljena od strane oštećene koja je pozvala policiju“.

Prema stanju u spisima predmeta, pobijana prvostepena presuda odnosi se na isto lice-okrivljenu AA i na isto krivično delo-produženo krivično dela krađa iz člana 203. stav 1. u vezi člana 61. KZ, koje joj je navedenim izmenjenim optužnim predlogom stavljeno na teret, pa Vrhovni sud nalazi da pobijanom prvostepenom presudom nije prekoračena optužba, odnosno da nije povređeni ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe na štetu okrivljene AA. Opisujući u tački 2. izreke presude da okrivljena od oštećene VV nije oduzela gotov novac, rečima „ali ne i gotov novac“, sud nije prekoračio optužbu već je izreku presude samo uskladio sa činjeničnim stanjem utvrđenim tokom dokaznog postupka, shodno ovlašćenjima iz člana 420. stav 2. ZKP, ostajući pritom u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužni predlog zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da pobijanom prvostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljene AA, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da su pobijane presude zasnivaju na dokazu na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i to na video snimku nadzornih kamera svedoka GG koji je pribavljen bez naredbe.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 2. tačka 26. ZKP propisano je da je isprava svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83.st.1 i 2.).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Odredbom člana 139. stav 1. ZKP je propisano da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Prema odredbi člana 286. stav 1. ZKP, ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

U konkretnom slučaju, sud je na glavnom pretresu od 14.03.2025. godine, izvršio uvid u video snimak nadzornih kamera postavljenih ispred i unutar stambene zgrade u ulici ... broj .. u Obrenovcu, koji je sudu dostavljen u prilogu optužnog predloga, a prethodno pribavljen od strane policije preduzimanjem potrebnih mera da se pronađe učinilac i obezbede tragovi krivičnog dela u skladu sa ovlašćenjima iz člana 286. stav 1. ZKP, o čemu je javni tužilac obavešten dostavljanjem CD-a sa video snimkom uz izveštaj Ku 57824/24 od 08.12.2024. godine, kojim je dopunjena krivična prijava za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1 KZ, izvršenog u stanu broj .. navedene stambene zgrade, vlasništvo oštećene DD. To dalje znači da, u konkretnom slučaju, nije obavljena dokazna radnja pretresanja, pa samim tim za pribavljanje video snimaka nadzornih kamera, nije bila neophodna naredba suda.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe kojima je bliže određen pojam isprave, Vrhovni sud nalazi da je snimak kamera za video nadzor postavljenih iz bezbednosnih razloga na navedenom stambenom objektu, dokaz podoban za utvrđivanje činjenica koje se utvrđuju u postupku, pa se kao takav može koristiti, odnosno izvesti kao dokaz u krivičnom postupku, s obzirom da je u konkretnom slučaju reč o snimku nadzornih kamera stambene zgrade u kojem je izvršeno jedno od krivičnih dela, koje je ušlo u sastav produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ, koje je okrivljenoj AA stavljeno na teret.

Dakle, Vrhovni sud nalazi da predmetni video snimak predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini, i da samim tim može biti korišćen kao dokaz u krivičnom postupku, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljene AA, advokat Aleksandar Radulović, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. ZKP, koju obrazlaže navodima da se u radnjama okrivljene ne stiču obeležja krivičnog dela za koje je oglašena krivom, već krivičnog dela sitna krađa, utaja i prevara iz člana 210. KZ, što u suštini predstavlja povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni sud ocnjeuje kao neosnovane.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, u radnjama okrivljene AA opisanim u tački 1. do 3. izreke prvostepene presude, stiču se subjektivna i objektivna obeležja produženog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ, za koje je oglašena krivom, među kojima i radnja izvršenja-oduzimanje tuđe pokretne stvari, umišljaj i namera okrivljene da prisvajanjem tuđe pokretne stvari sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, pa se samim tim ne može raditi o krivičnom delu sitna krađa, utaja i prevara iz člana 210. KZ, na koje branilac okrivljene u podnetom zahtevu neosnovano ukazuje.

U ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti u kojima ističe da pobijane presude nemaju jasne i obrazložene razloge o zakonitosti potvrda o privremeno oduzetim predmetima, branilac okrivljene AA, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja ne predstavalja zakonski razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, te se Vrhovni sud nije upuštao u ocenu ovih navoda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković