Odbijanje zahteva za zaštitu zakonitosti u predmetu trgovine ljudima

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 372/25 od 09.07.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužilaštva u Šapcu i branioca okrivljenog Gorana Radosavljevića, advokata Vladimira Stojanovića i presuda Višeg suda u Šapcu 4K. 67/24 od 04.03.2025. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog advokat Vladimir Stojanović u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači, tako da radnju okrivljenog pravno kvalifikuje kao krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica iz člana 193. stav 2. Krivičnog zakonika i za to delo mu izrekne kaznu u skladu sa zakonom.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenili Krivični zakon kada su našli da je okrivljeni preduzetim radnjama izvršio krivično delo trgovina ljudima iz člana 388. Krivičnog zakonika, umesto krivičnog dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica iz člana 193. Krivičnog zanika, a kojim navodima u zahtevu branilac suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 388. stav 1. KZ propisano je da krivično delo trgovina ljudima čini onaj ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zadržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima, dok je stavom 3. istog člana propisano da ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu učinilac će se kazniti zatvorom najmanje pet godina. Stavom 6. istog člana propisano je da ko se bavi vršenjem krivičnog dela iz st. 1. do 3. ovog člana ili je delo izvršeno od strane grupe, kazniće se zatvorom najmanje pet godina.

Naime, prema činjeničnom opisu radnje izvršenja date u izreci prvostepene presude, gde je okrivljeni oglašen krivim što se u vreme i na mestu opisanom u izreci presude „u stanju bitno smanjene sposobnosti da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela čije je izvršenje hteo i svestan da je njegovo delo zabranjeno, bavio izvršenjem krivičnog dela trgovine ljudima iz člana 388. stav 3. u vezi stava 1. KZ, tako što je zloupotrebom ovlašćenja, odnosno zavisnosti i poverenja, teških porodičnih i materijalnih prilika, a zatim pretnjom i upotrebom sile, vrbovao maloletne oštećenje u cilju njihove ekploatacije prosjačenjem tako što je nagovarao, a potom upućivao svoju decu maloletne oštećene... da prose na prometnim lokacijama... pri čemu su deca prosila sve dok okrivljenog ne dobiju odobrenje da mogu da se vrate kući, a novac stečen prošnjom su bili u obavezi da predaju okrivljenom, pri čemu je organizovan prevoz do mesta gde će prositi... u tom cilju u istom vremenskom periodu, AA i BB, a kasnije i VV koji su u prethodnom periodu bili eksploatisani kroz prinudu na prosjačenje od strane okrivljenog koristeći odnos zavisnosti, poverenja i teških materijalnih i porodičnih prilika, vrbovao da učestvuju u izvršenju opisanog krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388. KZ i radnje eksploatacije maloletnih oštećenih, pa je od njih zahtevao da obilaze lokacije gde deca prose i nadgledaju ih, a da AA od maloletnih oštećenih uzima isprošeni novac i odnosi okrivljenom, što je ona i činila“.

Dakle, u navedenim radnjama okrivljenog Gorana Radosavljevića stiču se sva bitna obeležja predmetnog krivičnog dela iz člana 388. stav 6. u vezi stava 3. u vezi stava 1. KZ, s obzirom da se okrivljeni bavio vršenjem opisanih radnji u izreci presude ( „u toku 2023. godine sve do septembra 2023. godine“), zloupotrebom poverenja maloletnih oštećenih, iste prevozio u cilju prosjačenja, sve na način opisan u izreci prvostepene presude, čime se u njegovim radnjama stiču sva bitna obeležja predmetnog krivičnog dela, kako objektivna, koja se odnose na samu radnju izvršenja okrivljenog, tako i subjektivna, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388. stav 6. u vezi stava 3. u vezi stava 1. KZ.

Shodno tome, nije došlo do pogrešne primene zakona jer izreka sadrži sve elemente krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Ujedno, Vrhovni sud ukazuje da se radnja „vrbovanje“, koju branilac posebno apostrofira i obrazlaže u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, u konkretnom slučaju odnosi na AA, BB i VV koji nisu maloletna deca okrivljenog. Samim tim, ovaj sud nalazi da su suprotni navodi branioca izneti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti da se u radnjama okrivljenog stiču bitna obeležja krivičnog dela iz člana 193. stav 2. KZ, ocenjeni kao neosnovani.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je u smislu odredbe člana 491. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković